Serbian Cafe

Srbija klizi u dvopartijski sistem?

Pet meseci od usvajanja Zakona o političkim strankama sve je vidljivije da ćemo ubuduće lako moći da prebrojimo partije koje imaju uticaj na političkoj sceni. Zakonski rok za upis u stranački registar još traje, ali od skoro 600 partija to je do sada učinilo svega njih osam.

Kad u Srbiji prestane da postoji oko 90 odsto partija, od kojih neke deluju samo na papiru, govoriće se o ozbiljnom ukrupnjavanju poltičke scene, procenjuje stručna javnost. Od toga, kažu, nismo daleko, jer mnoge stranke već imaju probleme da prikupe 10 hiljada potpisa za upis u registar.

Politikolog Zoran Stojiljković ocenjuje da Zakon o političkim strankama tera partije da se bolje organizuju, o čemu svedoči jačanje socijaldemokratske opcije koju predvodi Rasim Ljajić i udruživanje na regionalnom nivou koje najavljuje G17 plus.

Stojiljković kaže da pokušaji ukrupnjavanja na sceni govore o tome da će građani „sve nervoznije reagovati na prikrivene koalicije u kojima neko uđe u koaliciju kao strančica samo da obezbedi mandat šefu stranke najboljem prijatelju ili prijateljici”.

„Ta vrsta koalicija neće više biti moguća i svako ko hoće da obezbedi specifičnu političku težinu pokušaće da pokaže u koalicionim pregovorima čak i kad hoće da ide u koaliciju, da može i sam da preskoči izborni cenzus od tri ili pet odsto jer je onda njegova koaliciona, pregovaračka ili ucenjivačka pozicija daleko lakša”, rekao je Stojiljković.

Ukrupnjavanje političke scene u „Stratedžik marketingu” primetili su još od poslednjih predsedničkih i parlamentarnih izbora, a kažu da je sada to vidljivo na svakim manjim lokalnim izborima.

„Ako SNS nije postojao, a postao je važan faktor u svim lokalnim izborima koje smo imali, jasno je da SNS postoji. Ako je DS ranije bila stranka koja je ranije dosezala 20 odsto, a sad uvek ima 30 odsto, to jasno pokazuje da su se te dve stranke izborile jasno iznad ostalih”, rekao je Srđan Bogosavljević iz „Stratedžik marketinga”.

Bogosavljević smatra da se potvrđuje trend koji su imali u istraživanju, da ostale stranke imaju problema da zadrže broj birača, pre svega, koje su imali nekada.

U Srbiji se primetno smanjuje i jaz među strankama. Oko Evropske unije najjači se ne suprotstavljaju, što bi na prvim sledećim izborima, moglo da bude opasno za manje partije koje su im programski bliže.

Kolebljivi birači, prema nepisanom pravilu, uvek glasaju za jačeg. Izvesno je, kažu politikolozi, da Srbija klizi u umereni pluralizam gde svako sa svakim može.

„Već sada se naziru dve velike stranke koalicije, dve ili tri koje su značajni igrači jer imaju koalicioni potencijal samim tim što su sigurno parlamentarne, nekoliko stranaka ili manjih koalicija koje koje se bore za preskakanje izbornog praga, i dve ili tri manjinske grupacije koje ulaze pod specifičnim uslovima povoljnim u parlament”, kaže Stojiljković.

„Dve stranke idu iznad svih ostalih. Sama ta činjenica već govori da će neopredeljeni, kojih van izbora ima puno, imati pre svega izbor u te dve stranke, tako da će ostale stranke ići dole”, rekao je Bogosavljević.

Do sada je poslaničkog ili odborničkog mesta uspevalo da se domogne stotinak stranaka. Neke su postojanje potvrđilvale tako što povremeno predaju izveštaj o finansijskom poslovanju.

Procenjuje se da će nova zakonska regulativa broj stanaka svesti na najviše 80, od kojih će, u stalnoj postavi, na vlasti i oko nje, biti njih svega dvadesetak. (RTS)