Serbian Cafe Pomozite im da se priviknu na školu
nebojsa - 03. oktobar 2009. u 04.02
Prvih šest meseci u đačkoj klupi prvaci se adaptiraju i navikavaju na nov život i novu ulogu. Ako se taj period ne odvija kako treba ili se po završetku privikavanja dete i dalje ne snalazi u novoj sredini, može se desiti da stekne niz kompleksa koji će ga pratiti i kasnije u životu. Evo nekoliko situacija koje bi trebalo odmah da rešite:
Opet jedinica!
Glavno oružje učitelja je ocena. Ona se smatra jedinim pokazateljem školskog uspeha ili neuspeha. Dok čeka da mu učiteljica vrati kontrolnu vežbu, dete se najviše plaši slabe ocene. Zbog tog straha dete će uvek podsvesno izbegavati da iskaže vlastito mišljenje i ponudi nove, neproverene načine rešavanja zadataka. Jer deca brzo izvlače zaključak: „Grešiti je loše!” Zato se plaše da se ne istrče i ne naprave pogrešan korak.„Odlikaš” i „ponavljač” su etikete koje se stiču u školi, ali često ostaju za ceo život. I ne zna se koja od njih može više da vam upropasti život. Ponavljač je ubeđen da nema svrhe da se trudi jer je osuđen na neuspeh. A odlikaši su izloženi stalnom pritisku da opravdaju očekivanja sredine. Zanimljivo je da su trojkaši otporniji na komplekse jer nisu opterećeni ocenama.
Kako izbeći problem?
Mališanu treba objasniti da su sve ocene za đaka, da ne mogu (i ne treba) svi da budu odlikaši i da slabe ocene ne treba da ih obeshrabruju. Detetu posebno treba naglasiti da loša ocena nije konačna i da uvek može da se popravi. I ne zaboravite - pozitivna motivacija je uvek bolja od kazne!Promena sredine
Prilikom prelaska u srednju školu menja se sistem zahteva, dolaze novi pedagozi i oni ne mogu odmah da zapamte svu decu po imenu, a kamoli da obrate pažnju na svakoga od njih pojedinačno. Ako je u novoj školi vaš odlikaš popustio i ne uspeva da se izbori s obavezama, kod njega se javlja ozbiljan unutrašnji konflikt. „Razmažen” dobrim ocenama koje su bile i rezultat stare slave u osnovnoj školi, on ne želi da snizi svoje kriterijume, a nije više u stanju da bude među najboljima.Psiholozi nazivaju to tegobno, napeto stanje s osećanjem manje vrednosti i neadekvatnosti. Takva deca često postaju zavidljiva, po svaku cenu izbegavaju kritične situacije - na primer, razbole se pred pismeni zadatak ili kad treba da odgovaraju.
Kako izbeći problem?
Nikad nemojte svog odlikaša da zasipate neumerenim pohvalama da ne biste kod njega stvorili kompleks precenjivanja vlastitih sposobnosti. Uvek pohvalite samo konkretan rezultat: „Dobro si se spremio za diktat” umesto „Savršeno znaš engleski!” Ako dete već ima formiran osećaj manje vrednosti i neadekvatnosti, nipošto ga ne treba kaliti negativnom kritikom (ne umeš; ne znaš; najgori si), već treba skrenuti pažnju na onu oblast koja mu dobro ide i u kojoj može da se istakne. Kad bude nagrađivano za stvarne uspehe, dete će lakše podnositi kritiku i to će mu omogućiti da postepeno uskladi želje s mogućnostima.To je nepravda!
Što se tiče odnosa sa pedagozima, u sedmom i osmom razredu dete će najviše zaboleti problem nastavničke nepravde. Svaka nezaslužena ocena (s gledišta đaka) - bilo svoja, bilo tuđa - samo je mali kamen u temelju snažnog osećanja nepravde i ubeđenja da svuda oko njega vladaju laž i samovolja.Kako izbeći problem?
Nastavnici zaista nisu uvek objektivni, ponekad daju nižu, ali i višu ocenu nego što đak zaslužuje. Ali dete treba naučiti da od toga ne pravi tragediju i da je to nešto što se svuda i svima događa i da će tako biti i na poslu i u životu uopšte. Roditelji od prvih školskih dana ne treba da ulepšavaju stvarnost jer će tako bolje pripremiti dete za teškoće i njihovo savladavanje. (Blic)