Serbian Cafe

ŽELUDAC

Dolazi vreme kada ćemo početi da se pripremamo za slavlja i proslave: mnogobrojne slave, Božić, Novu godinu itd. a to je vreme kada se jede bez kontrole i malo se misli na svoje zdravlje. A ko i da misli kada ispred sebe ima reš pečeno presence sa jabukom u ustima, činiju puni sarmi koju najbolje sprema „moja mama”, hladne pihtije, razna druga pečenja i đakonije, pite, kolače...torte… ikebana, što bi rekao Balašević. I tada se svega siti prežderavamo a da ne mislimo ko na kraju plati sav ceh.

Pa naravno, ON - nas želudac. Zato, nije na odmet da zavirimo malo u njega i saznamo šta se u njemu dešava dok se mi obilato sladimo i uživamo u hrani.

Šupalj ili pametan?

Želudac je šuplji organ mišićnog sastava, sposoban da primi izvesnu količinu hrane. Njegovi zidovi su mnogo deblji od zidova drugih organa za varenje. Njegov je zadatak da mesi, gnječi i bućka hranu. To on radi u talasima polako gurajući primljeni sadržaj prema svom izlaznom otvoru - pilorusu. Pored ovog mehaničkog dela svog posla, želudac sa svojih zidova iz mnogobrojnih žlezdica luči velike količine enzima, hlorovodoničnu kiselinu i jedan takozvani „unutrašnji faktor”, koji ima određenu ulogu u produkciji vitamina B 12. Ako tog faktora nema dovoljno, nastaje bolest koju nazivamo perniciozna anemija.

Veličanstven

Od svih organa u našem telu nijedan nam ne zadaje toliko muka kao želudac! Iz dana u dan stalno nas podseća na svoje postojanje i prisustvo! On kao da ne želi da bude zanemaren ili ignorisan na bilo koji način. Često je pun stvari koje mu kvare raspoloženje, i to ne samo njemu nego i preostalim delovima tela. Međutim, pošto mi često nismo svesni kakvo je veličanstvo želudac, mi jedemo i ona jela i pijemo ona pića koja vode želudac u hronična, gotovo nepopravljiva bolesna stanja. Pravilan izbor hrane i pića je važan u svakom trenutku našeg života. Ljudi se ne razlikuju samo po boji očiju i dužini nosa nego i po tome kako im želudac vari hranu. U tom pogledu ni dve osobe nisu iste. Svako od nas ima svoje posebne prioritete - šta više volimo jesti ili piti - i po tome se ništa ne može prigovoriti. Svaki želudac je poseban. Svet bi bio siv i sumoran kada bismo svi želeli ili jeli isto.

Iznad shvatanja

Ništa nije jednostavno u procesu varenja! Većina životnih namirnica je vrlo komplikovanog hemijskog sastava. Da bi se došlo do najjednostavnijih sastavnih oblika, potrebni su mnogi stepeni razlaganja. Namirnice se tek tako razložene mogu transportovati u životne tokove našeg tela. Sve te duboke i neshvatljive hemisjske reakcije odigravaju se u veličanstvnom procesu varenja, naravno, niko ne misli šta se dešava sa hranom koju proguta. Stvoritelj je upravo tako hteo, da bi nas oslobodio brige o varenju. Pa ipak, upravo u istraživnju procesa varenja ostajemo zadivljeni i zapanjeni nekim nedostupnim čudesima tog procesa. Neispitljivo

Ovaj proces svarivanja hrane istraživali su biohemičari i fiziolozi decenijama, pa ipak još se ne može reći da je istraživanje došlo do kraja. Varenje je čudesan proces, ali je još čudnije postojanje organa za varenje! Predviđeni su da se u njima hrana usitnjava, mesi, gnječi, bućka i menja sve dotle dok se ne izmeni tako da može postati sastavni deo krvi i biti raznet do poslednje ćelije u našem telu…

Prvi čin

Da bi se održali u životu, ljudi imaju potrebu za hranom kao i sva druga živa bića. Pre nego što uđu u krvotok, sve hranjive materije moraju se izmeniti osim - vode. Varenje počinje od trenutka kada se zalogaj hrane unese u usta. Prvi čin ove veličanstvene drame je žvakanje. Žvakanjem se hrana drobi i usitnjava ne samo zato da bi se lakše progutala nego da bi se svim sokovima za varenje olakšalo obavljanje procesnih poslova.

Treba zapamtiti

Žvakanje je važno i iz jednog posebnog razloga: ono dovodi do opuštanja napetosti. Dogovaranje uz ručak ima više izgleda da uspe upravo zbog tog nervnog opuštanja, čim hrana uđe u želudac! Žvakanje takođe podstiče lučenje želudačnih sokova, ali dok je još među zubima, hrana se meša sa jednom moćnom materijom - ptijalinom - koja razlaže skrob na jednostavnije oblike ugljikohidrata kao što su maltoza, dekstroza i glukoza.

Gutaci vatre

Mnogi propuštaju da koriste enzime (fermente) svojih pljuvačnih žlezda dok je hrana još u ustima; oni je gutaju nedovoljno sažvakanu i tek površno navlaženu ptijalinom. Posledice takvog propusta nisu nimalo naivne. Dolazi do pečenja u želudcu, nastupa neugodno podrigivanje, nadimanje, kiselost, povraćanje…

Osamnaest puta!

Ako se hrana nedovoljno sažvace u toku prolaska kroz jednjak može da osteti njegovu sluzokožu. To je jedan razlog više zašto govorimo o tome da hranu treba dobro sažvakati. Neko je izračunao da to treba 18 puta izvesti gore-dole. Tek onda tako dobro usitnjena hrana može glatko da sklizne kroz jednjak i da sve bude u redu sa njegovom sluzokožom.

Na stotine

Ptijalin spada u enzime. Šta su to enzimi ili fermenti? -

Enzimi su supstance koje proizvode specifične vrste ćelija, gde i vrše određenu ulogu. U našem telu ima na stotine različitih enzima . Da bi jedna ćelija u telu mogla da započne i izvrši neku hemisku radnju, dovoljne su joj mikroskopske količine enzima. Međutim, izvan ćelija, u organima za varenje, enzimi deluju drukčije. Oni se putem kanalića izlivaju u šuplje organe za varenje. Jedna molekula enzima može da izmeni hiljade i hiljade molekula materije na koji dejstvuje, ali sama ne ulazi u hemijske reakcije koje omogućava (katalizatori).

Na ovom mestu ćemo samo spomenuti još jedan enzim - pepsin - pomoću koga se u želucu razlaže belančevina iz hrane, i to sve bolje i potpunije ukoliko ima dovoljno hlorovodonične kiseline.

Nezamislivo bez jezika

Što se tiče samog žvakanja, ni to nije jednostavno kad nam se čini zbog toga što ide glatko i vrlo retko se ugrizemo za jezik.! Žvakanje se ne može ni zamisliti bez važne uloge jezika. To je debeo mišićni organ, sposoban da brzo menja i oblik i položaj u toku rada. Kad hrana dospe do njegovog korena, njoj sa tog mesta vise nema povratka. Refleksnim putem se proguta i brzo se spušta pokretima jednjaka sve do želuca. Tamo zastaje u očekivanju dalje prerade…

Podešeno do tančina

Voda i druge tečnosti koje ne nadrazuju zeludačnu sluzokožu, ne zadržavaju se u želucu više od nekoliko minuta, jer im toliko treba da pređu u dvanestopalačno crevo. Sa čvrstom hranom stvar stoji drukčije. Ona ostaje u želucu i do pet časova, a ponekad i puno osmočasovno radno vreme, na primer kad se radi o masnom mesu. Tokom tog celog vremena želudac stalno menja svoj oblik snažnim grčenjem i opuštanjem svoje mišićne konstrukcije. Svi ovi pokreti podešeni su u pravcu pilorusa - izlaza u dvanaestopalačno crevo. Ova vrata se otvaraju samo s vremena na vreme i dozvoljavaju samo malim količinama sada već kašaste hrane da se izliju u sledeći deo organa za varenje - dvanaestopalačno crevo. U tom delu aparata za varenje počinju da se odigravaju druge značajne promene u sastavu hrane putem, naravno, hemijskih reakcija. Moramo priznati da je i sam početak procesa varenja čudesno organizovan! To je slučaj i sa svim ostalim njegovim delovima. Od ove savršene organizacije zavisi život i funkcija svih delova tela. Da bi ova savršena organizacija funkcionisala kako treba, ona se od početka do kraja nalazi pod kontrolom i uticajem centralnog nervnog sistema.

„Ne smetajte avionu”

Neka emocionalna stanja kao što su ljutnja, strah, razočaranje, veoma negativno utiču na proces varenja upravo posredstvom centralnog nervnog sistema. Naučnici godinama proučavaju taj neobičan uticaj mozga na ostali deo tela. Koristili su različite životinje, kao na primer mačke i pse, davali su im da progutaju dovoljno barijuma tako da rentgenski vide životinjski stomak i creva kako polako rade. Ali u trenutku kada se mačka uplaši od psa, događa se nešto čudno. Odjednom oragni za varenje prestaju da rade. Sve se zaustavi; i pokreti želuca i pokreti creva - što jasno pokazuje dejstvo emocionalnog stresa na organe za varenje. Zato - najbolji način da živimo duže i uživamo u stvarnom zdravlju jeste da sistem organa za varenje ne ometamo u radu. Na tom prostoru svaka se greška plaća pre ili kasnije. Upravo iz tog razloga moramo govorti o želucu, jer nam on zadaje više muka negoli svi ostali organi za varenje zajedno.

Put zdravlja

Proces varenja je veoma komplikovan, a zavisi od početka do kraja od centralnog nervnog sistema. Naređenjem iz mozga počinje proizvodnja sokova za varenje. Pravi trenutak nastupa kada čula vida i mirisa izgledom i mirisom hrane obaveste mozak o toj činjenici! Dovoljno je da vidimo i pomirišimo limun, pa da već počne jedva primetna sekrecija iz pljuvačnih žlezda! Varenje se dakle oslanja na mozak, a savremeni način na koji se može postići bolje zdravlje ide preko usta. Na žalost, usta su vrlo često uzrok naših mnogobrojnih zdravstvenih problema, jer preko usta u telo dospevaju mnoge štetne bakterije i druge opasne materije

. Prijatno!

Prijatna atmosfera i dobro raspoloženje za stolom znatno doprinosi savršenom procesu varenja. Količina želudačnih sokova zavisi od raspoloženja centralnog nervnog sistema, a ono zavisi od nas samih. Bez obzira na godine života, ukoliko se loše stvari pričaju za vreme jela, nastupaju poremećaju u varenju - nastaje metez koji nazivamo dispepsijom. Neugodne simptome možemo otkloniti pilulom samo za izvesno vreme, ali se smetnje ove vrste ne leče medicinom. Olakšanje dolazi jedino sređivanjem porodičnih prilika, atmosferom poverenja, saosećanja i podnošenja ne samo za stolom, i stvarnim uklanjanjem razloga za nesuglasice koje obično izbijaju kad smo zajedno! Istina je da problemi u želucu mogu biti i organskog porekla - na primer zbog grizlice želudačne sluzokože. U svakom slučaju potrebno je da se želudac istraži i počne sa lečenjem odnosno uklanjanjem uzroka poremećaja.

Nije uvek lako.

Ako se nađe organsko oboljenje želuca, uzrok nevolje treba potražiti u predelima duha i duše, to jest u centalnom nervnom sistemu. Nije uvek lako razrešiti emocionalne probleme, ali to je jedini put ka ozdravljenju od trbušno-želudačnih tegoba. Ponekad je potrebno da pacijent nađe drugi posao, pa čak i drugo mesto gde će živeti. Svako se mora suočiti sa samim sobom. Mudri Solomon je mislio fiziološki kad je rekao: „Bolje je jelo od želja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja.”

Zdravi i gladni

Jedenje je navika za koju smo svi životno zainteresovani i to je savršeno normalno. Ljudi sa slabim apetitom ili su bolesni ili zbog nečeg depresivni. Svi zdravi ljudi su gladni! Neki jedu dva puta dnevno, neki tri puta, a ima ih koji jedu i češće! Oni koji moraju da češće jedu verovatno pate od niskog nivoa sećera u krvi. Za takve osobe nije štetno da imaju manje obroke i lako svarljivu hranu.

Bol posle ručka

Stvarna nevolja nastaje kad uporno punimo stomak većim brojem raznovrsnih jela istovremeno, naročito ako je ta mešavina viskoko kalorična i teško svarljiva vrsta hrane. Kad posle takvog ručka ili večere nastupe bolni trenutci, uzalud je pokušaj prebacivanja krivice na želudac. On je u takvim slučajevima savršeno nedužan, a stvarni krivci smo mi. Trebalo je da imamo više obzira prema sebi samima.

Nije čudo!

Mnoge osobe primoravaju svoj stomak da prime najneobičnije mešavine hrane i pića, i nije čudo što se osećaju bolesnima! To čine najčešće iz neznanja, ne shvataju kakvu štetu nanose svom telu. Nijedna od životinjskih vrsta ne guta takvu mešavinu hrane kao čovek, koji se onda da u traganje za pilulama protiv grčeva i bolova u stomaku.

U našim rukama

Većina od nas doživi prve zdravstvene lomove upravo na pitanju želuca. S obzorom da ne shvatamo kakvu štetu mu pričinjavamo mi jedemo i pijemo upravo ona jela i pića koja prouzrokuju hronično oboljenje želuca. Svaki zalogaj hrane ili nas izgrađuje ili nas upropašćuje. Izbor zalogaja je u našim očima i rukama. Neukusna i jednolična hrana izaziva samo malu količinu sokova za varenje. Ne treba napominjati koliko je važno da znamo izabrati ono pravo. Pravilan izbor hrane i pića je važan u svakom trenutku našeg života, od rođenja pa do kraja.

Nedefinisano

Indigestija je česta pojava među pacijentima, ali se ne može lako definisati. To je stanje sa pečenjem u želucu, podrigivanjem, povraćanjem, nadimanjem, nadutošću trbušnog zida, kiselosti itd.

Pasulj, na primer

Mršava i loše pripremljena hrana čest je uzrok indigestije. Upotreba przene hrane, začini, kafe, čaja, alkohola, duvana mora se uzeti u obzir kao uzrok indigestije. Kadkad i „zdrava hrana” može biti škodljiva pojedincima, kao na primer pasulj!

Treba misliti

Grizlica u želucu i na dvanaestopalačnom crevu takođe može biti uzrok bolova i indigestije. Na rentgenu se obično otkrije postojanje grizlice (čira)

Rak nije čest uzrok indigestije, ali se mora uvek misliti na njega ako se drugi razlog ne nađe. To je posebna istina kad indigestija nastane iznenada u kasnijim godinama života.

Ne krivite želudac!

Ljudi pate od hronične indigestije zbog pogrešnih životnih navika. Drugi opet jedu suviše količinski, verovatno da olakšaju svoja razočaranja. Uzrok nevolje nije u želucu, nego u duševnom stanju. Neugodni podražaji prouzrokuju zastoj želudačne sekrecije. Javlja se loš zadah iz usta i suva usta. Kad se to događa opet ne treba kriviti stomak, već sebe!

Indigestija se javlja posle nekog banketa ili posle psihostresa. Jesti mnogo posle teškog rada nije pravilno - to bi bilo kao kad bismo kombinovali planinarenje i igranje tenisa. Posle planinarenja treba se prvo odmoriti, pa zatim igrati tenis ili obrnuto.

Pravo rešenje

Za vreme akutnih teškoća u želucu zbog indigestije pacijent ima neodložnu potrebu za nekim lekom, i lekar mu može propisati neki antispazmotik ili neku medicinu koja će ublažiti nadraženu želudačnu sluzokožu. Međutim, to nije pravo rešenje. Pravo rešenje nije u lekovima, nego u načinu života svakog pojedinca.

Trenutak ozbiljnosti

Razmotrimo problem povraćanja. Nema sumnje da je povraćanje ozbiljan simptom ako se radi o zavezanim crevima. Ali povraćanje može da bude izazvano i mnogim drugim uzrocima kao što su gastritis, trovanja, akutno zapaljenje slepog creva, čir na želucu, trovanje hranom i osetljivošću na neke lekove. Ali povraćanje može da nastane zbog staha i drugih jakih emocija. Neke osobe povraćaju čim se uzbude, druge kad se na nešto zgroze. U ovim slučajevima povraćanje nema organski uzrok, iako je simptom isti kao kod nekog ozbiljnog organskog oboljenja.

Sasvim moguće!

Ima osoba koje su osetljive na neke vrste namirnica, kao na primer na jagode, jaja, mleko, školjke i svinjsko meso. Drugi su osetljivi na lekove kao što su aspirin, kinin, digitalis. Treba ih izbaciti iz upotrebe ako su uzrok stomačnih teškoća.

Najteži slučajevi

Najvažniji korak u lečenju poremećaja varenja u želucu je da naučimo kako da pravilno živimo, jedemo i pijemo. Za hronične probleme sa želucom nema jednostavnog rešenja. Najteži slučajevi su osobe koje greše prema svom želucu od detinjstva. Jedini put da se oslobodimo tegoba sa želucom je razumevanje samoga sebe. To može biti šansa da i naš loš želudac popravi svoje ponašanje i postane dobar primer i za druge.