Serbian Cafe

Риба ГРАНИОН

Ovih dana sam na televiziji gledala jednu zanimljivu reportažu pa moram da vam ispričam. Radi se o maloj ribici koja se zove Granion a koja je dugačka svega 17 santimetara.

Zadivio me je način na koji se ona razmnožava.

Za vreme velikih plima, između marta i avgusta, mnoštvo ovih ribica - graniona - se sjuri u plitke vode pri peskovitim obalama i tu polaže ikru.

Svakog meseca dva puta nailaze velike plime, jedna za vreme mladine a druga u vreme punog meseca. Od te dve, ona u vreme punog meseca je najviša. Granioni polažu ikru jedan ili dva dana posle najviše plime. Oni dolaze na obalu nošeni talasom plime, ukopavaju su u pesak, polažu ikru i povlače se nazad u dubinu. Birajući baš ovo vreme, oni su sigurni da voda neće otplaviti ikru, jer je svaki sledeći dan plima sve niža.

Dve nedelje posle toga ribice se legu, upravo na vreme da iskoriste sledeću veliku plimu. Iako ova plima nije tako visoka kao ona u vreme punog mesece, ipak je dovoljno visoka da dostigne mesto gde je ikra položena. Snaga talasa podiže pesak, oslobađa tek izlegle ribice i odnosi ih u more.

Neverovatno.

Jer. ovde se savršeno mora uskladiti nekoliko činilaca da bi se vrsta održala. Kako, mogli bismo pitati, te male ribice znaju da je došlo vreme da ih talas odnese na obalu da tamo poloze ikru?

Nikakvo čudo, nikakva slučajnost. I nikakva evolucionistička teorija „pokušaja i pogrešaka” ne može da objasni ovu značajnu reakciju prilagodjavanja. Za mene je i ovo dokaz da je svemogući Stvoritelj pokazao svoju brigu da se ne izgubi „ni jedan od njegovih najmanjih”?