This is alternative content.
  • SerbianCafe.com marketing

Diskusije : Brak i porodica

Komentar
Verbalno zlostavljanje
aglaja09
26. oktobar 2009. u 00.57
Tema je verbalno i emotivno zlostavljanje u vezi ili braku. Psiholozi tvrde da je verbalno/emotivno zlostavljanje jednako ili vise bolno nego fizicko zlostavljanje, samo sto je često potrebno dosta vise vremena da se od ovog prvog oporavimo. Žrtva ovakvog zlostavljanja često živi u nekom zbunjenom stanju, ponekad nesvjestan/nesvjesna šta im se to ustvari desava. Zaista je teško prepoznati neke vidove ovakog zlostavljanja, pogotovo zbog toga što se zlostavljanje sa vremenom postepeno pogorsava i individua se time polako navikava na tu situaciju. Postoje razni vidovi verbalnog/emotivnog zlostavljanja, ukljucujuci:

*pogrdna imena (krava, idiot, seljanka, kurva, jesi glup/glupa. itd.) (ovde se ne misli na saljive nazive, koji su shvaceni u potpunosti kao saljivi od oba partnera)
* ljubomora (neosnovana) i nepovjerenje, isto tako neosnovano, od strane osobe koja zlostavlja
*žrtva se izoluje od prijatelja (ne valja ti drug/drugarica, ona/on mene ne postuje ili ogovara, ona/on je uzrok sto mi ne vjerujes), familije, i na taj način ne može da provjeri validnost svojihg dozivljaja tj. da je njenja/njegova situacija zaista neprirodna i destruktivna.
*pare kontrolise onaj/ona sto zlostavlja i u ovom nema izbora
* prati svaki tvoj pokret preko svake mjere
*kaznjava te time sto blokira bliskost (prestaje da grli, ljubi, itd.)
*prijeti da će te povrijediti fizicki, tvoju familiju, djecu ili kucne ljubimce
*ponizava te ili kad ste sami, ili pred drugim ljudima, ili oboje (pr. niko tebe ne bi htio takvu/takvog)
*ponizava ili ismijava tvoje sposobnosti i dostignuca (nikakva si majka, kuvarica, otac, radnik)

Ovo su neke stvari koje su ocigledne, ali ima i drugih vidova zlostavljanja, tj. kada je namjerno hladan/hladna prema tebi a zna da ti je potrebna paznja/podrska/bliskost, sarkazam, ne priznavanje da te zlostavlja, govori ti kako si previse osjetljiva/osjetljiv ili da nije mislio/la to što je rekao/rekla. Vrijedjanje u vidu humora tj. pretvaranje da se samo salio/salila (ej debela!!) iako ste rekli da vas to vrijedja. Ne uvazavanje mišljenja ili nemati pravo na glas u vezi. Ma milion vrsta.

Najgore od svega je to što osobe koje su žrtve često imaju partnera koji je pred drugim ljudima civilizovan i kulturan, dok je sasvim drugaciji kada su partneri nasamo. Cesto, gotovo u velicini slučajeva, žrtva NEMA svjedoka njenom/njegovom zlostavljanju, sto ih zbunjuje i stavlja u zacarani krug. Zlostavljanje zna da vodi do gubitka samopouzdnja, nerijetko do depresije, i drustvene izolacije. Žrtve se rijetko povjeravaju drugim ljudima o problemu, sto zbog stida, zbunjenosti, a i često zato što ne vejeruju ni sami sebi da imaju povoda ili prava da se zale, pogotovo sto zlostavljanje prati izvinjenje i period gdje je sve prividno super. Žrtvama se čak i ugadja posle ispada, prema njima se partneri ponasaju i sa ljubavlju, pa je onda cijela situacija još vise zbunjujuca. Tu su i obecanja da se vise neće nikada desiti, da je nikad nije udario/udarila i da nikada nije uradio ono sto je prijetio. Verbalno i emotivno zlostavljanje ne vodi uvijek ka fizickom i seksualnom, ali gotovo svaka žrtva fizickog zlostavljanja je verbalno i emotivno zlostavljanja prije fizickih obracuna jedno duže vrijeme.

Zbunjujuce je jer ovu osobu volite, ona/on vjerovatno nisu bili takvi kada ste se u njih zaljubili i često je potrebno dosta vremena da shvatite šta se desava. Nerijetko su i obrazovane i emotivno stabilne osobe žrtve, jer je razvoj zlostavljanja tako postepen da je nekada neprimjetan i dok se okrenete vi vise nemate samopouzdanja. Ovakve osobe je pogotov stid da o tome raspravljaju iz ociglednih razloga. Ako si već u vezi duže vrijeme, i zlostavljanje se pojavi kasnije u vezi, i još ako su djeca u pitanju, e tek onda je teško da se nešto učini u vezi ovog problema. Ako je muž/žena još dobra u ulozi oca ili majke-znate već šta često biva.

Uh! Pitanja je milion. Šta podrazumjevate vi pod verbalnim i emotivnim zlostavljanjem? Da li ste ga ikada dozivjeli, svjesno ili gledajuci unatrag? Da li to vidjate kod drugih ljudi i kako reagujete na to? Gdje se tu uklapa nasa patrijarhalna tradicija, i često prisutna neimastina/nemogućnost izbora? Da li ste ikada vi učinili nešto slično?Svjesno ili nesvjesno? Jeste li vi postali svjesni da radite ove stvari i prevazisli ovaj problem? Je li vas iko ikada optuzio da ih zlostavljate na ovaj način?

Iskreno, citajuci o ovoj temi shvatila sam i sama da sam i ja kao žena bila kriva za neke vidove ovakvog ponasanja. Moja krivica je u tome sto često znam da prestanem da komuniciram sa osobom sa kojom imam problem. I to u smislu da jednostavno ignorisem tu osobu i ne prihvatam njihovo nastojanje da pricamo. Ponekad i na duže vrijeme. Ovakav postupak, psiholozi tvrde, ima ulogu da prekine 'emotivni most' između dvoje ljudi, bez obostrane suglasnosti i često na neki nepredvidiv način. Dakle, ja preuzimam kotrolu, sto je vid zlostavljanja. Stid me je i trudim se da to ispravim. Nije tako lako, iako sam potpuno svjesna svojih postupaka, ali se trudim, i sada često ispravim grešku veoma brzo. Sada tek, ali imam iza sebe nekih 20 godina staza cineci ovu grešku i vjerujte da je ostavilo poslijedice po druge ljude.

Dakle, šta vi mislite o svemu ovome? Discuss...
CrNi_PeTaK
(baxuz)
26. oktobar 2009. u 04.32
muž mi nikad nije ni prstom mahao ispred nosa a kamoli psihicki/fizicki zlostavljao...
usput, nasilnik teško postaje neko posle 10 godina braka...sto znači da žena i kad upozna muskarca vremenom može da vidi da li on ima te potencijale ili ne...
ako neko kao moja drugarica, vidi sve to, zna sve to, pa se ipak uda i izrodi 2 dece sa takvom budalom, pri tom sve trpi godinama...onda je takvu pricu i zasluzila...
zvonimirka
(wife)
26. oktobar 2009. u 07.49
Nemoj da govoris da je to zasluzila. Kažu da je ljubav slijepa, kad smo mladi lakomisleni smo, mislimo da će se „neko” promijeniti„, da ćemo ga promijeniti, ali kad si stariji dosta toga znaš i dobro gledaš sa kojom budalom ćeš izroditi djecu. Ima dosta slučajeva , gdje su žene zlostavljane i psihicki i fizicki ali to trpe iz straha od budale, mada lično mislim da takve osobe koje izigravaju ”muskarcinu„ su manje od makova zrna kad dodje do obrta situacije. Savjetovala bih svakoj ženi koju suprug psihicki maltretira, da nadje snage da mu se odupre,jer takve mrcine treba zgaziti, a ne plasiti ih se. Nekada je bolja i smrt nego zivot sa takvom nekom osobom.”
CrNi_PeTaK
(baxuz)
26. oktobar 2009. u 08.41
nije bila ni mlada, ni slepa već glupa...maltretirao je sa prvim detetom dok ga je još nosila u stomaku...
znao je da joj zalepi samarcinu dok doji dete samo zato što mu se ta slika nije dopadala...
rodila je drugo pod istim uslovima...
ne menja se budala za koju se udas a ima 40 i kusur godina...to je formirana licnost...zreo muskarac...
znakove ludila je pokazivao dok su se zabavljali, i svi smo joj govorili da je nasilan, bolestan i nenormalan...svi smo bili glupi a ona pametna...
odvojio je od porodice, prijatelja i svih onih koji su njegov pakleni plan mogli da osujete...
zavrsila je u sigurnoj kuci... i tek onda shvatila šta je uradila...
ako mi ti kažeš da nije kriva onda stvarno ne znam ko je kriv...

nasilje bilo koje vrste ne opravdavam, ali ako ruka prvi put krene sama, drugi put se opet ponovi, treci put predje u naviku...
zvonimirka
(wife)
26. oktobar 2009. u 11.03
Ja opet ne mogu reći da je to zasluzila. Ja lično u svoje ime mogu reci, da je meni neko zalijepio samarcinu dok dojim dijete da bih mu ruku ne odsjekla nego odgrizla, ipak sve ima svoje mjere do kojih se može naći opravdanje. Za ovo sigurno nema, a ako je ona presla preko toga ja mogu samo reći da vjerovatno je postojao ogromni strah. Ne vjerujem da čak i glupa osoba može preci preko ovoga tek tako , nego uplasena osoba i osoba koja nema hrabrosti suprostaviti se ovakvom monstrumu. Meni je ipak jako zao kad čujem za ovakvu vrstu zlostavljanja ali ne mogu je osudjivati i reći da je glupa jer znam šta je strah.
Larami
26. oktobar 2009. u 11.20
Cudi me, u stvari ne mnogo, da na ovoj vrlo vaznoj temi po meni, nema odziva.
Zašto cutite?
Necista savest?
Sigurno!

Mentalno silovanje je prisutno u 80% brakova.
Ali je tabu!
Naše žene misle, da je normalno, cute i trpe.A to muskarcima/muzevima bas dobro dodje da se izivljavaju kako im shune.
Deca su žrtve!

Sramota!

U svakom slučaju ocekivala sam veci odziv na ovu temu.
Zašto djubre sakrivate izpod tepiha?
zvonimirka
(wife)
26. oktobar 2009. u 11.39
Ne misle one da je to normalno, nego misle oni da je to normalno. U svakom slučaju, šta god žena da uradi, ona će biti krivac za sve, ona je ta koja je rasturila porodicu, ona je ta koja je ostavila „jadnika”, ona je ta koja ne misli na djecu...ona je ta koja je kriva za sve. Nazalost, šta god ona da uradi ili da trpi zlostavljanje ili da se odupre zlostavljacu, za nju nema razumjevanja, ona ili je glupa sto to sve trpi ili je djubre koje je napustilo porodicu, jednom rijecju raspustenica sa djecom koju će drugi muskarci gledati kao lak plijen jer drugo nije ni zasluzila.
Larami
26. oktobar 2009. u 11.57
Tačno Zvonimirka.
Svaka ti je zlatna.
-gloria-
26. oktobar 2009. u 12.28
tema je nedavno postavljena, zar ocekujete da narod sedi i samo ceka kad će se izbaciti nova tema na diskusijama SC-a?

ono sto mogu iz svog iskustva reci, to je da nikad, apsolutno ni pod kakvim okolnostima, ne bih trpela bilo kakav vid zlostavljanja, ukljucujuci i to verbalno zlostavljanje.

slazem se potpuno sa Petkanom, to se odmah, na početku braka/veze da primetiti...
Da sam ne znam koliko zaljubljena, ne bih ipak bila toliki slepac da samo na jedan pokusaj zlostavljanja, ostanem ravnodusna, nadajuci se da se to vise neće ponoviti.

Mislim da veliki broj zrtava nasilja u braku imaju istoriju „žrtve” još iz detinjstva... Ako su bile fizicki kaznjavane, pa umesto ljubavi od oca dobijale batine, onda one i nesvesno prihvataju ulogu žrtve i u svom braku...
Ili ako su posmatrale kako im otac maltretira majku (fizicki, verbalno - svejedno), onda je njima to skoro pa normalno ponasanje...

zvonimirka
(wife)
26. oktobar 2009. u 13.06
Ti možeš sebe smatrati sretnom zenom ako nisi iskusila niti jedan vid zlostavljanja, a to da nikad nebi trpjela...znaš kako se kaže...nikad ne reci nikad, jer ne znaš šta te u zivotu može snaci. Ne kažem da se mora trpjeti, ali do kada se može trpjeti.Imala si sreću pa nisi naisla niti na jedan oblik „monstruma”, ali da jesi, znači da bi trpjela dok nebi nasla neko rjesenje.Znaci, trpjeti moras dok se ne oslobodis zlostavljaca.One hrabre, jake žene će uspjeti u tome ne birajuci cijenu ali nazalost vecina nije toliko hrabra i progutat će ih vrlo lako.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
26. oktobar 2009. u 13.07
pogresan muskarac je promasen zivot...ili bar deo njega...
to što žene žive u ubeđenju da će promeniti svet tj. svog muskarca zove se zabluda...
kao sto rekoh, bahato i nasilnicko ponasanje se da videti još dok se dvoje zabavljaju, nije potrebno da prođe 5 godina braka...
patoloski ljubomoran, muskarac bude od početka, samo sto masi glupih žena to prija na početku veze jer su ubeđene da je to velika ljubav koja se na taj način iskazuje, a tek posle shvate da je to bolest za koju nema leka, a sto je najgore kasnije sa ljubomorom dolazi i nasilje...

nema opravdanja za ono sto je žena sama birala...to što je izabrala to je i dobila, i uopste ne osecam bilo kakvo sazaljenje...

da muskarac poludi posle 20 godina braka i oda se alkoholu i sedenju po kafanama, a dotle je bio uzoran muž...u tom slučaju mogu da stanem u stranu žene i branim je, a gde je ludak od prvog dana upoznavanja, ma briga me...
Koko-RocoPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Koko-Roco
(singer)
26. oktobar 2009. u 14.12
Smatram da je jedino mentalno silovanje prevara a sve ostalo su reci koje ne moraju da znace ništa.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
26. oktobar 2009. u 14.49
auuuu yebote, ne mogu da odolim da ne prokomentarisem...tebi se bre zivot vrti oko prevare i svalerisanja...svaki topic, svaki post ti je time zacinjen...
ko da je to sustina zivota...strasno...
peristeri
26. oktobar 2009. u 15.18


Ja sam u principu uvek na strani žena,ali kada je verbalno zlostavljanje u pitanju mislim da žene mnogo ne zaostaju u odnosu na muskarce. Podjednako je strasno,čak smatram da se muskarci slabije snalaze u takvom problemu,pogotovo sto mogu biti ismejani od okruzenja. Zlostavljaci,bilo da su muskarci ili žene,moraju biti kaznjeni,najbolje ih je izolovati,izbegavati i ostaviti same pa nek se verbalno nadjacavaju sa demonima u svojoj glavi.
MexicoPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Mexico
(Trust Nobody)
26. oktobar 2009. u 16.27
Teško vama ženama tz tz tz ...
E jesmo mi muskarci „SVI” od reda bas prave svinje sovinisticke ehhhhh...
Ja da sam na vasem mestu odmah bi se razveo i onda brate lepo živite u miru i blagostanju,a one koje se još nisu udale nek im nepada ni na pamet.
zvonimirka
(wife)
26. oktobar 2009. u 16.32
Niko nije rekao da ste SVI SVINJE, ali cinjenica da u danasnje vrijeme ima sve vise ostavljenih muzeva, treba nešto da ti kaže. AS one koje se još nisu udale , pa nisu lude da zbog jedne kobasice trpe cjelu svinju.
xjx
(Oces i krvnu grupu???)
26. oktobar 2009. u 16.59
Ja sam bila žrtva tog zlostavljanja (plus fizickog). Kako to sad nekako bezveze zvuci. I kao sto Crni_Petak kaže, ja znam da sam to zasluzila, ne zbog toga sto sam losa osoba, zla, ohola, pokvarena, nema nikakve veze sa karmom. Zasluzila sam sto sam ja to dopustila sebi. Jes' da sam bila mnogo mlada, ali sam ipak dopustila da neko manipulise sa mnom. Strasno. Ali se jedan dan probudila, shvatila koliko sam glupa, ostavila ga na najgori mogući način i totalno se vratila sebi :)
Nisam ja nešto istraumirana zbog toga. Ja sam se jednostavno bila izgubila negde, i nisam znala kako da se izvucem. Ali jesam :). Lekcija naucena, idemo dalje.
Sad sam udata za predivnog coveka i prosto mi nije jasno kako sam dozvolila sebi ono sto sam dozvolila, ali boze moj:)

Koko Roko,možda si ti mentalno maltretirao ženu pa te ona prevarila :)
ne želim da zvucim drsko, al si brate smorio s' tim.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
26. oktobar 2009. u 17.51
xjx evo ti bre + veliki kao kuca...
MexicoPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Mexico
(Trust Nobody)
26. oktobar 2009. u 20.18
xjx
(Oćeš i krvnu grupu???)26. oktobar 2009. u 16.59Ja sam bila žrtva tog zlostavljanja (plus fizickog). Kako to sad nekako bezveze zvuci. I kao sto Crni_Petak kaže, ja znam da sam to zasluzila, ne zbog toga sto sam losa osoba, zla, ohola, pokvarena, nema nikakve veze sa karmom. Zasluzila sam sto sam ja to dopustila sebi. Jes' da sam bila mnogo mlada, ali sam ipak dopustila da neko manipulise sa mnom. Strasno. Ali se jedan dan probudila, shvatila koliko sam glupa, ostavila ga na najgori mogući način i totalno se vratila sebi :)
Nisam ja nešto istraumirana zbog toga. Ja sam se jednostavno bila izgubila negde, i nisam znala kako da se izvucem. Ali jesam :). Lekcija naucena, idemo dalje.
Sad sam udata za predivnog coveka i prosto mi nije jasno kako sam dozvolila sebi ono sto sam dozvolila, ali boze moj:)

Koko Roko,možda si ti mentalno maltretirao ženu pa te ona prevarila :)
ne želim da zvucim drsko, al si brate smorio s' tim.

---------------------------------------------------------

Pa ja stvarno ne mogu da verujem,mislim sad me bacas u zonu sumraka :(

I šta kažeš udala si ponovo i to ni manje ni vise nego za predivnog coveka...auuuuu neverovatno.
Izvinjavam se na sarkasticnosti ko zna shvatice,a tebi sve najbolje narafski :)))
velickov
(mislitelj)
26. oktobar 2009. u 21.46
Ovaj tip nasilja je prisutan a posebno izrazen u nasoj kulturi na Balkanu. Brak mojih roditelja je bio takav. Brak njihovih prijatelja i suseda je isto bio takav. To je prihvaceno kao „normalno” i još uvek se odvija. Tipa: „AKo te ne vredja nevoli te, ako nije ljubomoran ne voli te; ako te ne bije nevoli te” i sl. Onaj nad kojim je nasilje primenjeno (musko ili zensko) uvlaci se u ulozi žrtve i to je to. Spasenje osobe može se desiti samo pre nego ona postane žrtva. Kad se to desi e onda je sve dzaba. Ne mozeh ih odvuciti od te osobe prvo zato što nasilnik unistava njihovo samopouzdanje, a onda ih pravi nesposobne i onda oni gube sposobnost da se sami ottrgnu iz celjusti nasilnika.
Crni Petak, ti ne možeš shvatiti to zato sto valjda ne možeš sebe staviti u njihovu ulogu (nikad nisi ni bila u njihovoj ulozi) i onda lako je kriviti žrtvu al psihicko stanje žrtve je totalno srozano i ona veruju šta nasilnik kaže. Tu potvrdu dobijaju iz usta njihovih prijatelja suseda rodbine a žrtva krivi sebe i kaže eto ja zasluzujem ovo, ja sam ovo sama izabrala sad ću i sama da trpim. Najviše sto svi vole da govore al niko prakticno da pomogne žrtvi, tipa kako će ona finansiski da to sredi, ako su deca u pitanju treba se pronaći puno snage da se odupre nasilniku i sl. Još dodaj tome depresiju, na ivicu samoubojstva, totalno nepoverenje u sebi i imaš kompletnu žrtvu e.koja reaguje poput ptice u kafezu: i da neko otvori vratu ona neće da izadje.
Meni su bile potrebne 4 god da dojdem ksebi, da moje samopouzdanje dodje na nekom nivou pa da mogu da reagiram.
sta-li-ja-radim-ovde
(radim)
26. oktobar 2009. u 22.08
Kažu da fizicke povrede zarastu same od sebe, a emotivne uglavnom ne.

Emotivno zlostavljanje je možda najopasnije kada je cesce primenjeno u manje primetnim oblicima. Recimo dovoljno je samo na politicki korektan način zanemariti nečiji komentar i promeniti temu na nešto drugo da bi se poslala emotivna poruka „nije mi stalo do tebe”. Ovakav vid zlostavljanja je izuzetno teško primetiti i samo najbolji psiholozi umeju to da prepoznaju. Naravno, ako se desi stvarno slučajno, onda i nije zlostavljanje; ali bas zato oni koji vole to da rade umeju to da rade toliko često da postane zlostavljanje, koje je neprimetno jer uvek se može reci „pa to je normalno”. I jeste, ali ne u tim kolicinama, i ne na taj način, i ne sa tako dobro odredjenim momentom kada će najviše da zaboli.

Obično oni koji primete da to rade, promene jedan oblik zlostavljanja u neki drugi, vise prihvatljiv, ali ništa manje destruktivan.

Tako je moguće postici slične efekte i samo pogledom, tonom glasa, dozom zainteresovanosti za drugu osobu u nekom kriticnom momentu, politicki korektnim pitanjem, i sličnim.

Danas vecina ljudi nije ni svesna da im najviše energije odlazi upravo na podsesno trazenje nacina da iskoriscavanje i ponizavanje drugih bude na neki drustveno odobren način.
aglaja09
26. oktobar 2009. u 23.26
Upravo tako Šta li ja radim ovde. Teško je primjetiti te, nazovimo ih, 'blage' vidove zlostavljanja. Kada je teško psiholozima da ih uoce mogu misliti kako je ljudima koji žive takav zivot. Ovaj tvoj primjer me podsjetio na nekoga u mojoj familiji, koji isto tako tretira svoju ženu kao da je nevidljiva. Ona nešto kaže u drustvu, da zapocne razgovor, a on čim to vidi sa osmjehom zapocne odma drugu temu. Kao da ona i ne postoji. To uvjek radi i ti osjetis da 'nešto' nije u redu u svemu tome.

Neko spomenu gore da je žrtva kriva sto je u toj poziciji, sto mislim da ne može biti dalje od istine. To su kompleksne igre ispiranja mozga i oduzimanja samopouzdanja u kome se može naći dosta ljudi. Dok shvatis šta se desava, ili dok das nekome sansu da ispravi greške, zna da prođe dosta vremena. Razumijem i frustraciju koja prati stalne pokusaje da se žrtva 'urazumi', ali na kraju krajeva ona ili on su ipak žrtve i njima je potrebno u najmanju ruku razumjevanje, a i pomoć. Eto da bar mogu nekome reci kako se osjecaju bez osudjivanja.

Problem je sto je to nama sa Balkanu toliko normalno, i sto često nismo u poziciji da napustimo takve veze zbog finansijske situacije.
Akiko
27. oktobar 2009. u 00.16
Ja samo moram da napomenem da ovaj vid zlostavljanja nikako nije samo 'balkanski specijalitet'. Naprotiv, ako pogledate na primer na amazonu koliko ima knjiga za temu 'verbal abuse' videcete da je ova pojava bas rasporstranjena.

http://www.amazon.com/s/ref=nb_ss?url=search-alias%3Daps&field-keywords=verbal+abuse&x=0&y=0
LeaDiKaprio
(shumska)
27. oktobar 2009. u 01.16
zavrsila je u sigurnoj kuci... i tek onda shvatila šta je uradila...
ako mi ti kažeš da nije kriva onda stvarno ne znam ko je kriv...
---------------------

Petkana, ne pikiram na tebe, keve mi, nego TI mene podbadas pa ne mog' da ocutim :)

Naciljala si se na tu tvoju prijateljicu ko da joj već nije dosta muke od oca njene dece. Sama je kriva, pa sama je kriva.

#1: Pa normalno da je sama kriva, za sve sto nam se u zivotu desi krivci smo mi i samo mi. Nije on kriv sto je tuce nego ona sto to dozvoljava. OK, nadjosmo slavinu za toplu vodu.

#2: OSUDJIVANJE krivca je nešto sasvim drugo. S kojim pravom?

Ona ne zasluzuje naše zaljenje? Zavisi. Zavisi sa koje strane gledaš. Ako gledaš sa strane da je osudis i razvuces po blatu zbog toga sto je pravila decu sa nasilnikom - valjaces je po blatu, ali će moje gnusanje biti upuceno TEBI a ne onoj koju valjas po blatu.

Ako gledaš sa strane da bolje nije mogla za sebe da učini i da je dosla u tu situaciju - zar ti srce ne zaigra od saosecanja i zalosti? Ja nisam bila tamo kada je drustvu objašnjavala kako joj je lepo sa nasilnikom, možda je zato meni lakse da je zalim.

#3: KAKVE SVRHE uopste ima utvrdjivanje krivice? Osudjivanje? Upiranje prstom u krivca je potpuno nepotrebno trosenje energije. Gubljenje vremena. A evo i zašto. Onaj ko upire prstom ne razume problem. Kad razumes problem nestaje potreba da se krivac lincuje.

Drugim rečima, probaj da „walk in her shoes” pa mi onda kaži šta mislis o tome.
Dana-RSK
(Student)
27. oktobar 2009. u 01.17
Ja mislim da vecina naših žena, još vise onih sa starinskim mislima vise gledaju da održe brak radi djece ili gledaju na šta će drugi reci pa trpe tu nasiljnost.

Ja zahvaljujuci Bogu nisam jedna od njih. Znam kako je zivjeti takav zivot jer sam osjetila na kratko vrjeme kakav je ali nedaj Boze nikad. Srećom imam vjerenika koji nezna ni da se naljuti kako treba kamal da mi kaže nešto loše ili još gore da me udari.
obicno
(čudno)
27. oktobar 2009. u 06.36
Najvece zlostavljanje, za mene, je cutanje. Na sve što se iskaze, pa makar i na grub način, može se reagovati. Ali cutanje je grozno, covjek ne zna kako da se postavi jer ne zna šta se sve mota po glavi onoga drugoga. To bi za mene bio definitivno razlog za razvod braka. Ne mislim cutanje sat-dva, već uporno cutanje (prividno ignorisanje)o nečemu odredjenom na duže vrijeme, izbjegavanje bilo kakvog razgovora na tu temu, to je za mene terorisanje.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
27. oktobar 2009. u 06.54
godinama smo svi pokusavali da je spasimo od budale i nasilnika, i prijatelji, otac i majka, i rodbina...nema ko nije...
i sad lea ti osuđuješ mene...ma daj molim te, nemoj te price...to je za naivne...

nemojte ni o nasilju bilo koje vrste, gledala sam to godinama u mojoj siroj porodici, u muzevoj...svekrva mi je otisla od svekra zbog alkohola i nasrtanja... otisla je od njega sa sitnom decom, a prestao je godinama kasnije kad je od sina dobio batine jer je i na njega nasrnuo, a sin je tad imao 17...onda je shvatio pa se promenio...sreća na vreme...
danas je normalan covek, ponovo ozenjen, penzioner...ni glas ne podize a kamoli ruku...

na kraju krajeva mozete svi vi meni da pricate kako ja ne razumem, nisam se nasla u takvoj situaciji, da izvlacite iz konteksta i bla... bla... bla... ali ja nasilje ne tolerisem, ne odobravam, ne dozvoljavam...
ne volim bre da neko podigne glas ili ne daj boze vice na mene a kamoli da nasrne...

i uporno govorim da mi nije zao onih osoba kao moje drugarice, koje svesno udju u jednu takvu pricu a ne onih kojima se to naknadno dogodilo u zivotu, a jedan od takvih slučajeva je bas moja svekrva...sve je bilo u redu dok se deca nisu rodila a onda se on nasao zapusten (jelte žena nije mogla vise da gleda u njega ceo dan, nego je morala u decu) pa je odlucio da drustvo potrazi u flasi...zato je ostao i bez žene a zamalo i bez dece...

od mene dosta na ovu temu...

xjx
(Oces i krvnu grupu???)
27. oktobar 2009. u 09.10
Jaoj kad žene pocnu a kokodacu, ništa gore od toga :) Pa su sve odjednom doktorirale psihologiju, ljudska prava, emotivno zdravlje u žena :)

E moje žene :)
Neko rece „try walking in her shoes”. Pa ja bila, prošla videla, i posle svega zakljucujem da sam ja kriva. Dakle, ja sam svesno pristala da budem sa notornim manipulatorom, egoistom, iskompleksiranim covekom, koji samo sebe može da voli. JA lično dozvolila da mi radi šta mi je radio. Kako to nije moja greška. naravno ne treba se upirati prstom i traziti krivca, ali ako bi se tražio krivac onda bi to bila samo JA, nikako on. Jer, kako je on kriv?? On je takav kakav je. Ja sam to znala od prvog momenta kad smo se upoznali. Ja sam mu pala kao kec na desetku i on je to iskoristio. Jeste bas uzasno kad pocnes da gubis ono sto je koren tebe zarad nekog takvog. Pocnes da sumnjas u sebe i sve sto si ti, cime si bila i vise nego zadovoljna pre. Menjas se, niko te više ne prepoznaje, ljudi ti pricaju i pricaju i ti znaš da su u pravu ali nekako ne možeš sebi da priznas. Ne možeš da verujes da si se ti takva, uvalila u kako se čini, bezizlaznu situaciju. Sve je to teško, i vise nego teško. Ali onda se setis kakva si bila pre njega i nedostajes samoj sebi. Onda shvatis da on tebe ne voli ti si mu samo dusevna hrana, a ni da ti njega nikad nisi volela, nego si ga se plasila. Onda skontas da je on samo fragment izmeta, totalno beznacajan u tvom postojanju, i onda ga ostavis. I eto. Sama pala sama se ubila. bezveze što se ispovedam ovde, ali pokusavam da objasnim da svaka žena koja je dosledna sebi, mora da zna kako da se izvuce. Desi se svima da zalutaju, da se izgube, ali ako si žena, znaces se vratiti.. Citanje „self help” books ne moze pomoći :))) Eto..

Mexico Sele, sedi jedan, niti sam razumela niti sam skontala, mora da je to neka interna sala.. Da be super mi ovaj novi muž :)) Šta ćeš, takav mi grah pao.. Hvala na lepim zeljama..

XjX
(Oces i krvnu grupu???)
27. oktobar 2009. u 09.12
Ustvari, mislim da sam sad razumela :)
Ja ću da sednem i sama sebi dam jedinicu :)))
CrNi_PeTaK
(baxuz)
27. oktobar 2009. u 11.25
xjx sacu bre da otvorim 10 novih nickova i 10 IP adresa i da ti izdelim 10 pluseva...jedino ti nešto kapiraš od cele moje price :)
velickov
(mislitelj)
27. oktobar 2009. u 13.11
Ne znam jel ovo dzaba al eto da pokusam:Xjx, ti kažeš da si „svesno” pristala na sve sto je on, a ja ti kažem da si to nesvesno (il ako oćeš podsvesno) odabrala i ako nisis shvatila Mexico onda da ti ja kažem, ako ne promenis sebe onda ćeš opet da padnes na takvog tipa jel samo te takvi tipovi privlace (ono kao volis ih) sve drugo je „papuca” i nije nekako „dovoljno musko” za tebe.
Ako je nesvesno (podsvesno) onda ti nikako ne možeš biti kriva za to, to nije nešto sto ti možeš sama kontrolirati, treba ti pomoć i te kako. To je isto kao da kažeš ja sam se sama odvikla od droge. Impulse ne možeš kontrolirati. Eto toliko od mene.

xjx
(Oces i krvnu grupu???)
27. oktobar 2009. u 13.45
Klap, klap, klap..
Ne da si me provalio/provalila nego svaka ti cast.. Ti tačno znaš na kakve tipove ja padam i kakav mi je sadasnji muž?? Jesi to procitala u metropolitanu?? Sele, emocije i psiha su cudna stvari, i nijedan matropolitan to ne moze objasniti..
Elem,

Ja rekoh da sam svesno usla u takvu vezu.. Dakle, ne možeš TI meni reci kako sam ja usla u MOJU vezu.. Ništa se podsvesno nije desilo.. veruj mi.. Nisi pogodio/pogodila.. Odma minus :)))

Po cemu ti možeš da zakljucis da ću ja uvek da biram takve tipove?? Po tome sto sam se jednom zafrkala, i naravno logicno je da se zapsujem još 398 puta?? Ne funkcionise ti ta logika :).. Ja sam svoje greške platila i ne planiram da ih ponavljam :) Samo covek koji je na ivici degenericnosti može sam sebi to da uradi dva puta.. Ponovo nisi pogodio/pogodila..

Treće i vrlo bitno, paz' sad :)
Zelje, prohtevi i ocekivanja se menjaju.. Naravno da mi neće sad u 27-oj (da otkrijem godine možda se neke stvari pojasne) biti isti prioriteti kao u 19 toj. Ili možda ja gresim.. Možda se covek nikako ne menja, od kolevke pa do groba ama bas isti :)

Nemam ja šta vama ovde da se pravdam, ja sam vam lepo napisala kroz šta sam ja prošla cisto da možda pojasnim neke stvari.. Rekoh da sad imam normalnog muza, pravog muskarca, koji me postuje i voli kao i ja njega.. Zbog čega je to toliko neverovatno??? Odakle ti be znaš da je svaki muskarac koji me ne bije i ne viche na mene papucar u mojim ocima??? Jel' ti mene znaš?? Da li si po mom postu provalila moj karakter, ko sam i šta sam ja u stvari..

Još jednom da vam kažem, man'te se žene bacanja pasulja, i ako hoćeš da „napadas” ono sto sam ja daj barem nešto konkretno a ne ono cemu su te Doktor Fil ili Opra naucili :))))

Mislim da Mexico nije hteo to da kaže, ja sam ono njegovo shvatila kao salu, al verovatno ti pasulj rekao :)

Ton_ka
27. oktobar 2009. u 13.46
Zna li neko, da li zbog verbalnog zlostavljanja možeš da tuzis i da li zastareva tj. kao slučaj na sudu?

Rado bih moju bivšu nastavnicu matematike izvela na sud, majke mi... i dan danas vucem traume zbog nje, a o matisu da ne pricam... ;))
ana3
(na)
27. oktobar 2009. u 14.14
Bravo Zvonimirka!

Pozdrav

Ana
Mexico
(Trust Nobody)
27. oktobar 2009. u 16.20
Klap klap klap bravo malena !!!

Nego ja sam imao jednog komsiju kojeg je žena redovno marisala tj.svake sedmice najmanje jednom.Covek inzenjer,nije neka faca ali normalan posten,vredan međutim žena mu je bila za neopisat.
Jednom slučajno uletim u kutju posto sam se druzio sa njegovim sinom a prizor samo takav...on jadnik između dve fotelje na podu a žena ga ubi papucom po glavi tz tz tz..Meni tad bilo smesno dok mi se mozak nije još malo razvio(ako se i razvio uopste)te posle kad god ga pogledam osetim sazaljenje brrrr.
Htio sam samo da vas pitam jel ima neka ustanova za ovakve slučajeve gde se muskarci trebaju braniti od žena ..?

Aj vozdra...
CrNi_PeTaK
(baxuz)
27. oktobar 2009. u 16.26
ja sam pre neki dan bila svedok u situaciji gde žena muza uhvati za kosu, vuce ga ka vratima i dernja se „mars kuci bitango”...
zgadilo mi se i to...
ppajser
(korisnik vijagre)
27. oktobar 2009. u 16.28
Žene su stručnjaci za verbalno, mentalno i emotivno zlostavljanje!
Treba otvarati sigurne kuće za muškarce, žrtve ovakvog nasilja.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
27. oktobar 2009. u 16.30
postoje...čak i u zemlji srbiji :)))
ppajser
(korisnik vijagre)
27. oktobar 2009. u 16.44
Onda treba poraditi na edukaciji muškaraca po tom pitanju.
Mnoge je čak sramota da priznaju kako ih žena maltretira.
Ja, koji sam bio žrtva ovakvog nasilja, mogu vam samo reći
da psihička tortura boli neuporedivo više od fizičke.
xjxPoruka negativno ocenjena. Pokaži

xjx
(Oces i krvnu grupu???)
27. oktobar 2009. u 17.14
Zar da oduzmete nekim ženama pravo da budu žrtve?? :))))
CrNi_PeTaK
(baxuz)
27. oktobar 2009. u 17.53
znaš kako pajser...sa jedne strane si u pravu...
secam se kad sam bila dete pa deda uhvati da mi drzi oce nas po sat vremena...ubijao me u pojam...lakse bi mi bilo da mi je tresnuo samar i ostavio me na miru...

LeaDiKaprioPoruka negativno ocenjena. Pokaži

LeaDiKaprio
(shumska)
27. oktobar 2009. u 20.19
Aj' se izljubimo, Petkana, i da se izmirimo :)
Evo sacu i da se preformulisem samo da te ne jedim :)

Vidi ovako.
Ja biranje naslinika za partnera vidim kao losu odluku u zivotu. A postoje loše odluke i loše odluke. Nisu sve iste. Ni blizu.

Jedno je recimo kad ipak kupis cipele koje te zuljaju, drugo kad se kresnes sa budalom (pa se ujutru pitas o je.bo me patak kome sam ja dala...) a nešto sasvim peto kada godinama trpis nasilje.

Ali sve to spada pod loše odluke... Bolja sreća ili vise pameti, ko će ga znati koji je razlog (duga je prica, da ne rastezem) sto nekome zapadnu cipele a nekome batinas.

Ako si ikada napravila losu odluku u zivotu, zasluzila si osudu koju sama dajes za tudje loše zivotne odluke. „Sudi i biće ti sudjeno”. Zlatno pravilo.

Jer mogle su ti prijateljice reci zuljace te ciple, možda ih je neka od njih već nosila ili zna nekoga ko ih je kupio pa se napatio. U tom trenutku ti se fiksiras samo na stil, oblik, lepotu, kako ti stoje, itd. Kad pocnu da zuljaju setis se upozorenja. U trenutku odluke upozorenja ti ništa ne znace.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
28. oktobar 2009. u 05.09
ma lea, kad sletis na ovaj kontinent možemo i kafu da popijemo i da se site ispricamo...bilo bi mi čak i drago :)

ovo sto ispricah ovde je nešto sto njoj lično nikada ne bih rekla jer nisam tip coveka koji živi za famoznu recenicu „jesam li ti rekla da će tako da zavrsi, bla bla bla...”
ovo su ipak diskusije koje nikog ne bole, a ja ne bi da joj stajem na muku...neka to rade otac i majka, oni imaju pravo na to...ja ne...

na nju sve to nije ostavilo neke vece posledice i danas je ponovo jedna žena koja veruje u zivot i brak... ali na zalost sa tendencijom da ponovo nadje budalu...takve frajere je imala i kao klinka (zestoki momci, luzeri) nju nikada nisu privlacili porodicni tipovi već mangale...oni koji te dizu u nebesa a onda te sahrane 3m pod zemlju... umesto da bezi od takvih ona se sad vidja sa bivšim od pre 10+ godina koji nije u zivotu stekao ni komplet tanjira za 6 osoba a kamoli nešto drugo, luzer koji nema ni posao...

pa ti sad meni reći da li je to normalno? :))

zvonimirka
(wife)
28. oktobar 2009. u 08.26
Evo ja ću ti reci, da citajuci tvoj komentar, izmeđuredova VIDIM I SAMO VIDIM jednu veliku zavist , pakost i ljubomoru usmjerenu prema tvojoj prijateljici. Vjerovatno je to još nešto od prije, možda je ona bila u svemu bolja osoba od tebe pa ti je sad njena nevolja dosla kao melem na dusu da je ispljujes. Izvini ne mogu reći da te vidim kao pametnu i stalozenu osobu koja nikada nebi trpjela zlostavljanje, nego kao sretnu osobu koja nikada nije iskusila šta to znaci. Ako ne možeš pomoći nekome nemoj mu ni odmagati,jer tvrdim da nijedna osoba , pa čak ni glupa osoba po tvome, neće dobrovoljno trpjeti bilo koji vid zlostavljanja.A, to što neko nema ni čestitih 6 tanjira, pa je luzer, ma daj molim te, malo koji muskarac koji živi sam ima i jedan tanjir , a ne cijelih 6.
LeaDiKaprioPoruka negativno ocenjena. Pokaži

LeaDiKaprio
(shumska)
28. oktobar 2009. u 08.50
Cu' dal je normalno... ZAVISI. Za koga? Za tebe - nije. Za nju - jeste.

Probaj da hodas u njenim cipelama. Eto. Meni za ljubav. Ili ako hoćeš za komplet tanjira za 6 osoba, 'bes ljubav :)
(de si se setila kompleta tanjira, sace da se navade ko majmuni na bananu).

Saljem ti tanjire kad mi navedes bar 5 - PET - razloga zašto je logicno ozeniti batinasa (3 je apsolutni minimum).
obicno
(čudno)
28. oktobar 2009. u 09.27
Zvonimirka, moram da se nadovezem: moj muž je imao 6 tanjira (možda i vise) ali svi razliciti, kako mu je ko dao (majka, tetka...) ostatke od servisa on je skupljao...tanjire, serpe, solja, escajg...
Ali još gore je bilo sa garderobom, imao je par istih hlaca, istih kosulja. Proba jedno pa ako mu odgovara kaže: daj još par komada istih. Kad me prvi put pozvao u stan dosla ja i kažem ovo se mora malo srediti, a on će na to: pa ja sam sve sredio prije nego sto sam te pozvao. Eh, kako li je tek izgledalo prije no sto je sređivao:)

Danas kad mu sve to spomenem samo se smije. Kaže ja da sam „znao” sam zivjeti ne bih se nikada ni zenio. Pa jest trebao mu je neko ko će ga nauciti šta znaci sređen stan, komplet tanjira, garderoba za svaku priliku... Sve se to dalo nauciti. Šta je on mene ucio teško mogu odgovoriti, on zna bolje. Ali recimo, ucio me je toleranciji :)
CrNi_PeTaK
(baxuz)
28. oktobar 2009. u 09.51
Evo ja ću ti reci, da citajuci tvoj komentar, izmeđuredova VIDIM I SAMO VIDIM jednu veliku zavist , pakost i ljubomoru usmjerenu prema tvojoj prijateljici.
------------

zavist u cemu?
u batinama, u najboljim godinama provedenim u kavezu, u scenama gde bije nju i decu...
ljubomoru na muza nasilnika koga moj muž zamalio nije ubio zbog onoga sto joj je cinio kad ju je gladao sa podlivima ispod ociju?
ti zeno mora da se salis...
ma možda je i moj muž izopacen, trebao je da ga pusti da je samara i mirno sve to da posmatra...

ako stvarno to čitaš između redova onda svaka tebi cast...

lea, ja je volim najviše na svetu, znam je 30 godina, zato mi je i zao sto joj se sve tako naopako i desava u zivotu...al' zato cuvam klince dok se vidja sa bivšim... posto ne sme da zove mamu i tatu, oni ne znaju :)))
NeuroticAltruist
(advertising)
28. oktobar 2009. u 18.43
Zanimame kako reagujete kada nasilnik preokrene pricu i ispadne da je on žrtva svega?
To stalno radi moj otac a to mi je i decko od 6 god radio, pa sam ga sutnula..hehe i dan danas prica kako kad sam se preselila (na drugi kontinent)da sam htela da „isprobam” druge i etom opet je NEKO DRUGI kriv...ali i tu je dosta toga bilo, stvari na koje gledam sad i da mogu vristala bih i vratila sve te slike i samo bih otvorila vrata, i nestala. Tukli smo se, da, tukli, jer je mene moj otac tukao, i mamu i mene, pa sam sebi rekla da ni jedna druga osoba na ovom svetu neće proćibez pesnice ako digne ruku na mene..znam, nije izlaz, ali DA, kad si u losoj i disfunkcionalnoj vezi dugo, malo po malo, od njegovih uvreda, pocne unutra da te boli, i, pre nego sto i sama uvidis, ti VERUJES NJEGOVIM Rečima, i mislis da je ok, on je upravu, i ti si stvarno uzrok sto ti on govori da mu se druga devojka svidja jer ti samo pocinjes svadje, i muka mu je. uff...mogla bi do sutra da pišem o ovome, ali interesuje me, da mi vi stariji i iskusniji odgovorite šta uraditi kada on okrene pricu tako da ispadne da je on ZRTVA a ne ti.
I molim vas bez kritike sto sam bila u vezi, šta ću, taj karakter muskaraca koji su nasilini su rođeni sa tim i tako to fino i suptilno radi, da tom 'virusu' treba godinama da on naraste i da se žena trgne i pobegne..makar sam pobegla dok sam mlada još :)
aglaja09
28. oktobar 2009. u 19.33
Ti si bar otisla, tj shvatila sustinu problema. Neki ljudi žive u magli cijeli zivot. Svaka cast.

A to što on tvrdi da je žrtva, to rade vecina ljudi koji zlostavljaju partnere. To je samo još jedan vid zlostavljanja. Time se ti osjecas krivom i opet sumnjas u sebe, opet se preispitujes. A on kontrolise. A to je i cilj zlostavljanja. Time te još drzi u saci na neki način, jer u tebi budi emotivnu reakciju. Nadam se da će ti jednog dana biti svejedno šta on misli, da li on sebe smatra žrtvom ili ne, jer tek tada je covjek, ja mislim, potpuno slobodan od maltretiranja. Zato samo treba vremena i strpljenja, i da se podsjecas šta je iza te njegove namjere. Da utice na tebe, pa makar i na bilo koji način.

CrNi_PeTaK
(baxuz)
28. oktobar 2009. u 20.00
iskreno...ja ne znam da ti odgovorim, takvo iskustvo niko iz mog okruzenja nije imao...
variolavera
(social psychologist)
28. oktobar 2009. u 21.46
e mogao si vala i one ispite da uradis za mene kad toliko volis da čitaš moje stvari!!!

Ringispil011
(profesor muzicke kulture)
29. oktobar 2009. u 01.34
Svako nasilje ima na neki način osobine tecnosti, tj prostire se samo do prve granice. I naravno usmereno je ISKLJUCIVO prema slabijima od sebe, sto dokazuje da su nasilnici nevidjene kukavice. Prema tome, postavite granice, i ne dozvoljavajte bilo kakvo agresivno ponasanje prema vama. Jedna stara poslovica kaže.. boj se ovna, boj se g...vna, pa kad ćeš živeti?
zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
29. oktobar 2009. u 07.07
Definitivno nisam pristalica bilo kakvog nasilja ali ponekad ipak se zamislim i kažem pa „možda je i zasluzila. Imala sam priliku da se nađemu jednoj takvoj situaciji, zove me prijateljica i sva uplkana pita me da li znam broj nekog advokata ”hoću da se razvedem, on me je osamario„. Prijatelj sam i sa njom i sa njenim suprugom dosta godina, poznajem ih oboje. Reko ja i da imam broj neću ti ga dati. Tvoj suprug je dobar otac, dobar prijatelj, posten covjek, jedina mana koju ja vidim na njemu je da se jako teško kontrolise kad je ljut. Kaže ona, jeste to je tačno. E pa draga moja , kad je tačno, zašto mu ti onda ides uz nos u takvim situacijama. On je ljut, pjeni , a tebi jezik do poda. I nikakvo cudo da ti je u afektu opalio samar. Sljedeci put kad je ljut, neraspolozen, suti, sacekaj da ga huja prođe pa onda lijepo snjim rascisti situaciju.Razvodom definitivno mnogo toga gubis, a brak ipak treba izgradjivati. Prošlo je dosta vremena od tada, sjedimo u nekom parku, rostiljamo, odjednom ona pridje meni, zagrli me i kaže ”hvala ti, možda si mi ti spasila brak„. Osjecala sam se ponosna zbog toga, jer volim ih i jedno i drugo i znam da nisu losi ljudi, ali eto ponekad trebamo znamo narav i karakter drugog partnera i uskladjivati se prema tome ako želimo da imamo uspjesan brak. Naravno, nikad vise nije bilo samara.”
osvetnica
(d)
29. oktobar 2009. u 08.50
Wow, jer hoćeš i medalju za mirovni rad? Čuj, nasavetovala si je da se „sklanja” mužu kad je ljut, da je ne bi opajdario, i sad to je super??
A to da li je dalje bilo šamara, ti ne znaš- jer su sve šanse da sa takvim idiotom koji se „ne može” kontrolisati kad je „ljut” (da li bi bolje bilo napisati „lud”- će šamara i te kako biti.
Ne bih se složila da muškarci prednjače u VERBALNOM zlostavljanju. To nikako.
Možda su zlostavljačice češće žene,a muškarci češće u brakovima gde su velike razlike u dobi supružnika.
Balkan se bazira na verbalnom zlostavljanju i emotivnom vampirizmu, od kuće do škole. Čudim se da dosta vas nije imalo doticaja s tim??
Ja sam dugo vremena bila sa čovekom koji NIKAD nije bio povisio ton, a kamo li da me udari. Međutim njegovi vidovi kontrole bili su toliko postepeni i suptilni da mi je trebalo dugo vremena da uvidim koliko je to bolesno i duboko ukorenjeno.
To otrežnjenje mi je bilo jedno od najvećih koraka u životu. Uslovljavao me sa (mojim) parama, a sve je počelo tako da ja nisam želela da vodim brigu o računima i novcu, pa sam to prepustila njemu. Da bi on nakon puno godina očekivao da ja trebam njega da PITAM kad ću da nešto kupim, time što je uvek jako prigovarao i zvocao da je to „skupo”. Ubeđivao me da ja neću moći bez njega da živim (kad smo počeli bila sam u ranim 20im)i čak je pokušavao da mi „brani” da jedem slatkiše jer sam „debela” (3 više od idealne težine), dok je on bio stvarno debeo sa 20 kg viška?? Ah da, prestao je i s fizičkom blizinom-malo po malo, tako da mi je to na kraju i otvorilo oči najviše. Očekivao je da se ja njemu trebam „udvarati” što moram priznati da mi je bilo smešno i tad sam otišla.
Ovo nije redak slučaj: mada u mom primeru do ovog nije došlo, ali upravo sam razgovarala sa ženom koju je muž doveo do faze da uopšte nemaju seks (niti ga on ima igde sa strane, toliko mu je bitna kontrola nje) već godinu i po? Nažalost, teško da se ona može otrgnuti od takve kontrole, mada sam joj pokušala pomoći, ne ide. Alternativa joj je povratak majci koja je još viši zlostavljač, a njoj samoj je toliko podriveno samopouzdanje da se ne usudjuje na pomisao da počne SAMA.
zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
29. oktobar 2009. u 09.20
Pa medalju sam i dobila samim tim sto su ostali skupa i sto sada imaju dobar brak. Već sam rekla da ih poznasjem oboje dobro, znaci on nije nikakav ni nasilnik ni ludak, jednostavno covjek koji se teško kontrolise kad je ljut. Isto tako sam rekla da je i dobar otac i dobar prijatelj i posten covjek, a to nikako nije opis covjeka sa kojim si ti zivjela, takav već jeste ludak. Ako vidis sve pozitivne strane jedne osobe i želiš da budes sa tom osobom, tolerancija mora postojati.Zar je neko od nas perfektan,zar svi nemamo neku manu koja utice na druge ljude,zar ne možemo nekada reci „pa dobro i ja sam kriva donekle”.
Ja je nisam posavjetovala da se „sklanja” kad je ljut, nego sam je posavjetovala da mu ne ide „uz nos” kad je ljut, a to su dvije razlicite stvari.Dolijevati ulje na vatru nije bas pametno, zar ne.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
29. oktobar 2009. u 13.10
ustvari sad shvatam šta sam uradila...trebala sam (ne samo ja već svi mi koji smo bili umesani) ovu moju nesrecnicu da naucim kako da se muzu sklanja sa puta, eskivira samare i batine umesto da bezi od njega...danas bi sigurno imali srećan brak...

zvonimirka šta ti bi da odvalis onakve gluposti a onda napises post o tvojoj drugarici...

konradiktorno :(
iciparis
(profesor)
29. oktobar 2009. u 14.23
Osvetnice,

Prepoznajem u opisu koji si navela sebe od pre nekoliko godina...
Najstrasnije od svega je gubljenje samopouzdanja i osecaj da ste krpa kojom neko koga ste voleli i cenili , pokusava da brise pod, i još gore...

nije nikad imao bogzna kakvu inicijativu da izadje, da se zabavi, teško mu je uvek bilo da izvadi novcanik i da nešto plati, ni sebi a još manje ženi i deci, jer, pobogu!Zar on da se spusti na nivo da se po robnim kucama i prodavnicama odela i obuce gura sa ženama da bi sebi kupio cipele ili zimski kaput, a kad bi mu se donelo kao poklon, znao je da proceni od oka da li je skupo placeno ili ne...
Ponizavao je svojom ravnodusnoscu, svojom neprestanom zajedljivoscu pred drugima, znao je da u drustvu iznosi neke beznacajne sitnice i nezgode, koje su samo njih dvoje znali da bi je u drustvu ponizio i potcenio...Razgovore koje bi vodili u intimi, o nekome, ili o njima dvoma znao je da iskoristi protiv mene, da mi potceni svaki pokusaj da mu se priblizim, da me odgurne prezirno i ponekad grubo tako da me dovede da zamrzim(neopravdano) svako musko celjade, da izgubim veru u ljude i u iskrena osecanja između zenskog i muskog bica...

U samoci i tihoj meditaciji, citajuci i razmišljajuci polako sam dosla k sebi i pocela da sagledavam strasnog zenomrsca sa kojim sam živela trideset godina...
CrNi_PeTaK
(baxuz)
29. oktobar 2009. u 17.22
živela?
je l' to znači da si sad sama i srećnija? :)
(nadam se)
bachPoruka negativno ocenjena. Pokaži

bach
(muyicar)
29. oktobar 2009. u 19.25
http://www.osvetise.com/osvete/03/samirvsazra/?id=qcv76xgrptympxjljwj4gew6vld74d
LeaDiKaprio
(shumska)
29. oktobar 2009. u 19.58
Znaci ONA ima problem ako se ON dere?

Pa ono sto jes jes - kad popizdi ne bije on sebe nego nju, tako da se sa te strane može gledati da to jeste njen problem.

Druga stvar, tako si haj po pitanju da ti je ONA zahvalila da si joj sacuvala brak. Razuemem ja to, ljudi vole da učine drugim ljudima i lepo je da si ti među njima.

Sa druge strane kad ti verbalno zlostavljana žena kaže da si joj sacuvala brak - da li to treba da bude kompliment ili uvreda? Jer savet nije bio da ON ide da regulise svoj bes pa da se ne dere, nego da ona malo bolje trpi.

Nema sumnje da je brak sacuvan, na zalost ne na način da se pomogne zlostavljanoj ženi nego su sva g'na koja je od njega progutala još malo sabijena, da novi kontigent može da stane.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
29. oktobar 2009. u 20.36
nemoj tako...danas je on divan muž i dobar otac a ona srećna žena...
samo dok hoda sa druge strane ulice...sklanja se kad vidi da mu omiljeni klub za koji navija gubi...a ne daj boze da zaboravi da stavi pivo u frizder...

zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
29. oktobar 2009. u 20.40
Niko nije rekao da je ona zlostavljana niti da je suprug redovno udarqa itd itd, kao sto ste vi iskarikirali. Kao sto mi je rekla za prvi samar, sigurno bi mi rekla i za sve sljedece, ali nije, znaci nije ih vise bilo. Naravno da je i ona razgovarala sa svojim suprugom i rekla mu da samar ne rjesava ništa. Ako je on rekao nešto, i bio je u pravu, a ona na jednu njegovu dodala sto jednu svoju, ja ću stati na njegovu stranu iako nisam pristalica fizickog obracuna, ali stojim iza toga da taj covjek nije nikakav nasilnik ni ludak.
CrNi_PeTaK
(baxuz)
29. oktobar 2009. u 20.49
nije...naravno...
divan primerak muskog roda...
za poželeti...

odsekla bi mu i gornju i donju ruku na spavanju
zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
29. oktobar 2009. u 21.08
Ako ćemo iskreno, za ovoliko godina mog zivota još nemam niti jedan divan primjerak muskog roda.Ali ako su oboje krivi, ili će se dogovoriti za bolji buduci zivot ili razici. Oni su se dogovorili :)
LeaDiKaprio
(shumska)
29. oktobar 2009. u 21.57
Nije problem u tome sto su se oni dogovorili. Svakome se desi greška, moguće je da nije mogao da se kontrolise kada joj je opalio samar. Njih dvoje su odradili svoje. Recimo.

Ono sto je cupavo u celoj prici je da je „ona zasluzila” samar jer ga je isprovociala, pa kad ona ispravi svoje ponasanje onda je sve kao po loju.

E to vidis ni pas s maslom nema da proguta.

„Zasluženi samar” je neprikladan čak i da kada se radi o detetu, a kamo li o odraslom.
kriska
29. oktobar 2009. u 22.20
Prvi put čujem za zasluženi samar!?
Cekajte, jel te zaslužene samare dobijaju samo žene, ili i muž može da dobije zaslužen samar?
aglaja09
29. oktobar 2009. u 22.28
Mislim da neki ljudi zamišljaju ili smatraju nasilnicima ljude koji su 'cudni', ocigledno odstupaju od norme na neki način, psihopate ili slično. Ne mogu da povezu da neko ko izgleda sasvim 'normalno' može da pocini akt nasilnistva. Ali u tome i jeste na neki način srz ove diskusije, da se nasilnistvo raznih vrsta, sto ociglednih, sto suptilnih, bas dogadja kod naizgled normalnih ljudi. Nisu to iskljucivo osobe koje su psihopate, to su ljudi koje svakodnevno srećemo i sa kojima živimo ili smo u srodstvu. To rade muskarci i žene koje uopste ne moraju da imaju ikakav psiholoski poremecaj tipa sizofrenije, poremecaja licnosti, itd.

I meni iskreno nikako 'opalio joj samar' i 'nije on nikakav nasilnik' ne idu u istu recenicu. Da, to je nasilno ponasanje i za to nema nikakvih izgovora.

I nije u pitanju optuzba ili napadanje te osobe, nego jednostavno podizanje svijesti, sto za ljude koji su žrtve, a sto za ljude koji zlostavljaju. Ili oboje.
jednaau
(selfemployed)
29. oktobar 2009. u 22.37
Upravo zbog dugogodisnjeg vredjanja nas brak je skroz otisao - ne postoji sansa da se bilo šta izmeni.

Kada se deca vredjaju REDOVNO - kad rođeni otac izgovori 'glupa si, seljak, u p.m. itd', tu vise nema oporavke.

Zalosno da je tako, jako, jako zalosno.

Razvod ne gine.
Paris45
(Penzioner)
30. oktobar 2009. u 07.55
Tuzno je i neodgovorno kad zbog teskih reci ljudi i žene pocnu da se udaljuju jedni od drugih, pa onda postanu jedni drugima tudji i odrođeni, a deca nemo prisustvuju takvim verbalnim obracunima i ponizavanjima fizickim i verbalnim i polako , svesno i ponajvise nesvesno usvajaju roditeljski porodicni model kao buduci primer svoga porodicnog zivota.

Godinama i decenijama kasnije, ponavljaju sinovi ili kceri, iste , roditeljske cheme, iste psovke, ista ili slična ponizavanja supruge, kada nastupe teski, monotoni dani, besparice, nezaposlenost, neposlusnost dece, nerazumevanje međugeneracijama...
AlapacaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Alapaca
30. oktobar 2009. u 09.16
Meni je to neshvatljivo da neko dozvoli da ga partner vrijedja, zlostavlja.
Ne mogu se sloziti sa gore navedenom cinjenicom da je „žena uvijek kriva za sve” i da će ostati u braku i trpjeti zlostavljanja od partenera da ne bi u ocima drugih bili krivci?!

Ja ne znam u kojem svijetu žive koji tako misle,
ne znam ko ih je odgajao i kakva im je socijalna sredila bila
pa tako misle i uopste mi nije jasno KAKO NEKO MOžE DA DOZVOLI SEBI DA GA DRUGI PONIZAVA I VRIJEDJA?

Dame i gospodo, svako onaj koji sebi dozvoli ponizavanje i uvrede od drugoga, SAM JE ZA TO ODGOVORAN.

A mene uopste ne zanimaju tudji bracni problemi, jer za to postoje institucije kojima se mogu obratiti oni kojima je strucnap pomoć potrebna i uopste ne vidim smisla ovoj temi - pisanje radi pisanja...

adieu!
MojTeMotaOkoPlota
(Masin-bravar)
30. oktobar 2009. u 15.27
Ja kad ponekad „navratim” na ove SC diskusije ne mogu cudom da se nacudim da još ima ljudi koji se ovako strasno „primaju” na ovo laprdanje. Kao da su još rane 90-te, pa internet tek izasao. Pa se tu siri i razlaze, paragrafi praznih demagogija... pa pomnozi sa 10, pa onda na drugim temama, isti ljudi, isti brojevi...wow. Samokontrola, drugovi i drugarice, je kljucna riječ. Treba se oteti bilo kakvoj zavisnosti modernog drustva koja ne donosi nikome i ničemu ništa. Drugim rijecima, duhovno i verbalno palamudjenje svesti na minimum - to je upravo šta „ONI” hoće da nam nametnu.
bucici
30. oktobar 2009. u 15.32
Po ustaljenom sistemu: dodje, bocne i ode.

A k'o fol , ništa je ne interesuje??????

Izvinite dame, ali sam morao ovaj ljudski priljepak prozvati.

Na vrh mi je ku@#A bas kao i vecini na SC.
Bucici
30. oktobar 2009. u 15.35
Komentar je za Alapacu, samo da ne bude zabune.
zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
30. oktobar 2009. u 23.29
Znaci po vama prica bi trebala da bude ovakva...
„ Moooliiimmm šta kažeš, osamariooo teee!!! Odmah kupi decu i pravac kod mene bre zeno.Pa naravno da ću da ti dam broj advokata, ne jednog nego deset njih ako treba bre zeno. I nemoj bre slučajno da bi razgovarala sa njim i nemoj bre slučajno da bi uvukla jezik, Bog ti je dao da sa njim laprdas, pa ti bre laprdaj i kad treba i kad ne treeba, i bre zeno kad je ljut ti mu se bre isplazi sa jezikom do poda.I nemoj slučajno bre da prihvatis izvinjenje...staaaaaa već ti se izvinuo...pa kakav je to monstrum bre. Nego slusaj moja prijateljice, okreni se oko sebe pa ćeš videti tolike divne primerke muskaraca bre, ja ću ti bre cuvati decu , a ti pravo u razgledanje, pa kad se resis jednog monstruma, a ti nadjes drugog princa bre”
Sosa-Lalina
(raspustaljka)
30. oktobar 2009. u 23.48
Ja sam bila u takvom braku. Nekad sam izbegavala i sa kim o tome razgovarati, evo sad tek mogu o tome pricati. Sto sam se vise trudila da muzu ugodim i da brak uspe to se on vise trudio da me zlostavlja. Sve sto je na početku teme nabrojano..sve sam to prošla. Prvo sam tražila grešku u meni, u mom ponasanju. Trebalo je vremena da shvatim koliko je nas brak 'bolestan' i da sebi priznam da takav brak nije dobar ni za mene ni za nasu decu. Za njega...njemu je sve bilo po taman. To je i sam rekao. Razvela sam se od njega jer sam shvatila kud deca i ja idemo..stalan stres, stalna napetost, maltretiranje. Uzelo je vremena dok smo se i deca i ja oporavili nakon izlaska iz takvih uslova zivota. Sad imamo prilično lep i organizovan zivot, sto je najbitnije i sinovi i ja imamo mir u kuci, imamo dom. Da je boljelo, boljelo je. No, Bogu hvala da sam smogla snage da sve to prekinem.
U početku sam u svakom muskarcu koji mi je prisao videla nasilnika. Tek evo 3 godine nakon razvoda, primetim da sam pocela menjati svoj stav prema muskarcima i pocela ih gledati kao nekad. Pocinjem opet verovati da ima dobrih i pazljivih muskaraca.
ahha
(nemam)
31. oktobar 2009. u 01.06
Zvonimirka
potpuno si u pravu, znam osobu koju je gotovo svo drustvo odbacilo zato što nije presla preko nasilnosti partnera.
Bas je bilo - ona rasturila brak. I kad je rekla nekome : pa znaš udario me ,odgovarali bi „pa dobro to ali šta je razlog sto si se odlucila da rsturis brak?”
Markooo
(miner)
31. oktobar 2009. u 05.12
POZDRAV DISKUTANTIMA
Jedna interesantna Adresa:
koja bi mnogima mogla da spasi buducnost ili promjeni ZIVOT !!!! !!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Learn more about Emocional vampires:
Bolje receno osobama sa Velicanstvenim MANIRIMA i Fasadom,
koji u kuci iza zatvorenih vrata Zlostavljaju (cesce muskarci) ili Zlo-upotrebljavaju i Manipulisu (često zenskog spola) slabosti druge osobe
!!! koju su prije toga DOBRO NAMIRISALI ! ! !
Anti-Social Vampires
Histrionic Vampires
Narcissistic Vampires
Obsessive-Compulsive Vampires
Paranoid Vampires
How to Protect Yourself
SRETNO CITANJE i mislim d ace se mnogi iznenaditi koliko se u stvari ZNA o tome, a koliko se malo ljudima i posebno MLADIM LJUDIMA pred brak o tome govori i upozorava ih se na postojanje ove POJAVE ! Koju kad jednom znate šta da gledate i GDJE i KAKO da testirate !!!

Albert J. Bernstein, Ph. D.
200 E 22nd St.
Vancouver, WA 98663
Phone: 360.693.8439
Fax 360.696.4811
E Mail: al@albernstein.com
Web Site:
http://www.albernstein.com
ppajserPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ppajser
(korisnik vijagre)
31. oktobar 2009. u 06.15
Yebote, prepoznao sam sve tri moje bivše!

1. Narcissistic Vampires
2. Obsessive-Compulsive Vampires
3. Paranoid Vampires
kriska
31. oktobar 2009. u 07.23
Cekaj Zvonimirka, znaci ako je on nju osamario, pa joj se posle izvinuo, to je za svaku pohvalu?
Može još koji put da mu se otkaci ruka, pa će posle da je grli ljubi i izvinjava se?

Možda za tebe Zvonimirka samar nisu batine, za mene je to i te kako ponizavajuce. Ni jednog momenta ne bih vise ostala sa svojim muzem, ako bi me osamario. Omrzla bih ga za ceo zivot!

Ja sam uvek bila za to da se brak neguje i cuva i ako postoji obostrana tolerancija i ljubav, sve se razgovorom i dogovorom može rešiti, čak bih mogla oprostiti i neku grubu reč, jer kad se ljudi svadjaju, neminovno dodje do neprikladnih reci, ali kad su batine u pitanju, za to nemam razumevanja, pa makar to bio i jedan samar.
ppajserPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ppajser
(korisnik vijagre)
31. oktobar 2009. u 08.13
Odgovorno tvrdim:

SVAKI, ali SVAKI muškarac ima granicu,
koja kad se pređe,
žensko dobija šamar!

To je prirodni zakon, i nemojte puno da palamudite oko toga.

Kod nekih je ta granica niska, te osobe su nasilnici, i zaslužuju svaku osudu.

Kod nekih je ta granica veoma, veoma visoka, ali u svakom slučaju POSTOJI!

Priče tipa „NIKAD, NIKAD, NI POD KOJIM OKOLNOSTIMA NE BIH OŠAMARIO ŽENU” jesu obično proseravanje i sviranje qurcu.

E sad, ako te muž nikad nije ošamario, to jednostavno znači da ga nikad nisi dovela do te njegove granice, do granice ludila i izbezumljenosti, a ne znači da ta granica ne postoji.
kriska
31. oktobar 2009. u 08.22
Dobro Ppajser, kad je po tebi normalno i prirodno da muskarac ženi opali samar, pitam te da li smatras da je normalno i prirodno da, kad se žena iznervira, izgubi kontrolu i osamari svog muza?
ppajserPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ppajser
(korisnik vijagre)
31. oktobar 2009. u 08.34
Kriška, ja uopšte ne kažem da je to normalno i prirodno, na način kako ti sad pojednostavljuješ, ali ako je žena nenormalna, traži šamar, i ne zna kad treba da stane, pa dobiće ga na kraju sigurno, kad pređe određenu granicu!

Nervira me samo što svi od toga posle naprave kao „on je lud, nije normalan” i slično.
Pa jeste, bio je lud i nenormalan u tom momentu, zato što ga je ona prevela preko granice ludila, a to žene i te kako umeju.
kriska
31. oktobar 2009. u 08.54
Umeju i muskarci, i te kako da ženu isprovociraju i dovedu je do granice besa, ali će retko koja žena opaliti muzu samar.
zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
31. oktobar 2009. u 09.13
Hvala ppajser na razumijevanju. Ti jedini shvatas šta sam zeljela reci. Upravo to, da je ona ta koja je njega izazvala da prekoraci granicu samokontrole i desilo se šta se desilo. Ne kažem da se uvijek treba preci preko toga i to prihvatati kao normalno, ali na početku braka dok se dvoje ljudi još dobro ne poznaju, mislim ipak da treba malo spustiti loptu i porazgovarati u normalnom stanju, pa ako se to opet ponovo dogodi, onda tek kupiti djecu i preko vrata.
zvonimirka
(wife)
31. oktobar 2009. u 09.34
Samo još da pojasnim šta sam podrazumijevala pod „sklanjati mu se sa puta”.
Zivjela sam sa alkoholicarom koji svaki put kad je pijan verbalno vrijedjao. U tim situacijama ja sam se uvijek sklanjala, jer znam da bi svaka rasprava dovela do krvavog obracuna, jer nisam bila kriva nizasta i nije imao apsolutno nikakav razlog da me maltretira. Jednog prilikom, naravno bio je pijan, poceo je opet nešto da prica, ja sam ga ignorisala i on bijesan povuce me i podigne ruku. Rekla sam mu „udari me, ostat ćeš bez ruke”. Sigurno vam tvrdim da je vidjeo u meni zakrvavljene oci zvjeri, povukao je ruku, predomislio se, a ja vam garantujem da me je udario da mu nebi bilo pametno zaspati. Nikada mu nisam davala povoda da me vrijedja, ponizava i radi šta je radio ali ako prekoraci granicu postajem monstrum. Nisam ovo sve trpjela radi „ocuvanja braka i sreće djece” jer tu nije bilo ništa od toga, trpjela sam jer sam morala, tada nisam imala gdje da odem i od čega da hranim svoju djecu, ali u meni je postojao plan izbavljenja i samo sam cekala taj momenat. Sada sam srećna razvedena žena , koja mirne duse ulazi u kucu bez straha na kakvog monstruma će naici u njoj.
kriska
31. oktobar 2009. u 10.37
Dobro, ali niko ne rece šta se dogodi kad žena muzu opali samar?
Eto dodje joj tako, muž je iznervira, istera je iz takta, ona se razbesni pa joj se u afektu otkaci ruka i opali mu samarcinu.

Šta on u tom slučaju radi? Da li se pokupi i izadje ili sedi i place, dok mu se zenica izvinjava i ljubi crven obrascic?
zvonimirka
(wife)
31. oktobar 2009. u 10.52
Ja mogu reci za sebe, nisam nikada osamarila supruga, a vjeruj da je zasluzio mnogo vise od samara. Nisam iz razloga, jer sam zensko i ne služim se samarom kad me neko toliko istjera iz takta. Posluzila sam se zenskom medotom...šta si tražio, to si i dobio. Ni je bitno šta sam mu uradila, ali vjeruj da sam mu uradila i ne osjecam se niti jednog momenta krivom, čak šta vise osjecam se zadovoljnom. Nakon svega naravno, on je žrtva, a ja sam monstrum :)
kriska
31. oktobar 2009. u 11.27
Zvonimitka, osamarila bi ti njega da si smela, nego si se plasila jer je on musko i fizicki je jači, zgazio bi te kao mrava.
Sigurnije ti je bilo da se povuces, cutis i u miru razmišljas kako da ga se otarasis.
Hvala Bogu da si ga se otarasila, ali ne razumem da ti koja si prošla kroz to, svojoj drugarici savetujes da oprosti i zaboravi samar.
Taj ko jednom udari, udarice opet!

Pajser, ako je tvoja žena bila toliko losa i ako niste mogli da uspostavite normalnu komunikaciju, nisi smeo da dozvolis da te toliko isprovocira da ne možeš da se kontrolises, već da moras da je udaris.
Za batine nema opravdanja!
Vidis da ništa time nisi postigao.
zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
31. oktobar 2009. u 12.03
Da jesam, posajvetovala sam je kako jesam iz razloga sto bi ona razvodom izgubila mnogo, izgubila bi supruga, izgubila bi oca svojoj djecei, izgubila bi postenu osobu, a ja nisam imala šta da izgubim. On da je nasilnik on bi i dalje postupao tako i nakon razgovora, ali pametan je covjek pa je shvatio da je i on pogrijesio.U mom slučaju i ja sam nastojala razgovarati i reci šta mi smeta ali on je i dalje radio po svome jer zaboga ja sam žena i ima da slusam.Nadam se da si sad shvatila zašto sam je tako posavjetovala, jer vrlo dobro znam razlokovati dobro od lošeg i znam šta znaci zivjeti sa monstrumom, a svi smo ljudi i svi grijesimo. Na nama je da li ćemo da ispravimo svoje greške zarad nečeg boljeg ili ćemo i dalje da tjeramo po svome.
kriska
31. oktobar 2009. u 13.56
Ne, nisam shvatila!
Covek koji istuce svoju ženu nije ni dobar suprug, ni dobar otac, ni posten covek.
To je djubre, idijot i kreten!
Sa takvima nema razgovora ni pregovora.
zvonimirkaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

zvonimirka
(wife)
31. oktobar 2009. u 16.57
Draga kriska Vi vidite samo crno i bijelo. Znaci vi ako ste udati, vas suprug je perfektan i vas brak je savrsen. Izvinite, ali ja u to ne vjerujem.
Rubavica
(pom. radnik u kuhinji)
31. oktobar 2009. u 16.58
Moj otac je moju majku zlostavljao 10 godina i fizicki i psihicki!
Prvi put joj je opalio samar kad mu je bila devojka.Ona je to oprostila i udala se za njega.U braku je redovno dobijala sto kaisem,sto zaracem,mokrim peskirima,malo pesnicama,malo gazenja...Jednom ju je udario pistoljem i tim istim pistoljem zapretio smrcu!
Ona mu je u međuvremenu rodila dvoje dece.
Kad je dolazio sa posla,bacao je moje pelene sa radijatora i gazio ih,govoreci da im nije mesto tu!Branila se i ona,udari ga,al dobije još gore nazad.
Razveli su se kad sam ja bila beba.On je dobio starateljstvo nad bratom,ja sam pripala majci.
Svoj teror je nastavio nad bratom.Uglavnom ga je verbalno zlostavljao,a kad mu pukne film,gazio ga je u bukvalnom smislu!On je odrastao uz svakodnevno zlostavljanje.Ja sam vikendom imala verbalne napade.Nikada me nije udario!Ne znam zašto...
O posledicama neću ni da govorim,ogromne su.
Ko može da odgovori na pitanje-zašto je jedna žena dozvolila ovakav teror nad sobom i njenim detetom,a imala je gde da se skloni.
Zašto je sud njemu dao starateljstvo nad jednim detetom.
I konacno,zašto niko od okoline nije reagovao!
Da je neko sa strane imao hrabrosti da nešto učini ili kaže(nemam pojma šta,ali bilo šta),danas bi sve bilo mnogo drugacije.
Rubavica
(pom. radnik u kuhinji)
31. oktobar 2009. u 17.04
Iako imam takvog oca,ne mislim da su svi muskarci isti.Kao ni to da su sve žene iste.
Udata sam za divnog coveka,koji nikad nije digao ruku na mene.Brizan je otac i odgovoran muž.
Volimo se i postujemo.Mislim da je to najvaznije.
kriska
31. oktobar 2009. u 17.17
Draga Zvonimirka, niti je moj suprug idealan, niti je moj brak savrsen, niti sam ja idealna žena.
Savrseno i idealno ne postoji.
U svakom braku ima svadja i razmirica, ni moj brak nije postedjen toga.
Ja govorim da sam protiv batina i samara i da to ne bih oprostila ni jedanput.
Poznajuci sebe, znam da ako bi mi muž zviznuo samar omrzla bih ga i rekla bih mu zbogom, zanavek.
Sosa-Lalina
(raspustaljka)
31. oktobar 2009. u 22.37
Ako je muskarac sklon da tuce ženu, teško se sa takvom osobom nositi. Moj bivši je stalno pretio da će me tuci. Bogu hvala nikad me nije taknuo. Iako sam izbegavala svadju s njim, njemu je sve bio dovoljan razlog da zapocne svadju. Uzalud sam se micala od njega, on je znao ići zamnom i svadjati se, glamiti, nazivati me kojekakvim pogrdnim imenima, lomiti namestaj i slike..jednostavno je tražio samo razlog da bi me udario.
Mada nisam naisla na razumevanje familije i ponekih prijatelja sto sam ostavila muza i sto sam 'ja rasturila brak', izdrzala sam sve i na neki način sam uspela. Deca su dobri djaci, obojica preko raspusta rade i ponesto si novca zarade, ja sam si nasla lep posao, kucu smo si skucili..e sad idu price..'nek si ga ostavila on je problem, s kojom god je pokusao svaka ga ostavlja jer je siledzija..„.
To sto ppajser kaže..pa ne bih se bas slozila s tim. Ako je muskarac slabic pribegava sili i batinama. Žena ga tad ne ceni i ne postuje i on to zna i njegov bes je još veci..i nema kraja tom krugu. Ne znam ni jedan uspesan brak u kome muž tuce ženu. Kad sam sa skolskim psihologm razgovarala (jer sam bila zabrinuta za decu posto su živeli kraj oca koji nas je sve troje verbalno maltretirao) tad mi je on rekao da sve to može imati uticaja i te kako na kasniji zivot dece. Tako da je kao nepisano pravilo da muskarci koji su skloni da tuku žene su obično potekli iz porodica u kojima je njihov otac tukao njihovu majku.
”
LeaDiKaprio
(shumska)
31. oktobar 2009. u 23.45
Interesantno, kada sam ja svog oca pitala zašto je tukao moju majku, rekao mi je „da je zasluzila i da ga je isprovocirala”. Ne znam ko im je stavio to u glavu - i ne samo njima, vidim da ima žena (DAN DANAS, znaci nismo vise u 19-20 veku!) koje i dalje smatraju da je zenina uloga da cuti i da ne provocira, ako ima muza koji plane pa udari.

OK, to kao metod kada je kriza možda i može da prođe. Fakat je da je pametnije kada vidis da batine dolaze da ne nastavis da radis šta već radis samo da bi proverila da li će on ići do kraja.

Znaci kao privremeni metod ne znam da li ima bolji.

Međutim, kao dozivotna taktika izlazenja na kraj sa muzem - to je preuzimanje krivice na sebe i bezanje od istine.

Ljudi koji biju verbalno zlostavljaju bilo žene bilo decu imaju problem u svojoj glavi, to nema veze sa time da li su isprovocirani ili nisu. Da je „biti isprovociran” normalan način ponasanja - pa svi bi se batinali do rujne zore.

Kako je moguće da neko „bude isprovociran” a neko ne bude, za iste ili slične „provokacije”? Isto onako kako je moguće da neko ima secernu bolest a neko nema. A onaj ko je ima treba da se leci, a ne da se vadi secer iz hrane da se secerni bolesnik ne uzmemiri.
Sosa-Lalina
(raspustaljka)
01. novembar 2009. u 01.03
Ja sam pokusala da izbegnem da 'ne provociram' ili 'ne izazivam„ (?)muza da bi se on smirio. Zašto? Neko vreme sam mislila da sam ja možda uzrok njegovom losem ponasanju i besu. Tako mi je i on punio glavu da sam ja krivac svemu. No to ne može u beskraj ići. To je i dovelo do razvoda. Mada, čini mi se , da obično muskarci koji su nasilni prema suprugama, i koji su spremni na kojekakva verbalna maltretiranja supruga, obično su pred drugim muskarcima kukavice, slabici i u sukobu sa drugim muskarcima brzo se povlace i beze. Jaki su samo dok god su sigurni da je žena slaba i da je spremna na sve i svasta da bi spasila brak.
A što se tiče lecenja..i to me je prošlo..i o tome sam ranije razmišljala. Sada mislim da je to po sredi samo teski bezobrazluk i pasjaluk. Ne treba sa takvim osobama gubiti vreme. U zivotu ima toliko lepih stvari da je steta gubiti vreme sa ljudima koji su spremni da maltretiraju druge.”
Clarice
01. novembar 2009. u 13.43
Postovani pajser volela bih da se izjasnite po pitanju granica kod žena. Da li one imaju granice? Da li je sasvim normalno da muskarac dobije samar zato što je presao granicu?

Da li priznajete da granice nemaju veze sa spolom nego sa ljudima generalno?

zvonimirka
(wife)
01. novembar 2009. u 15.12
Kruska, vi kazete da biste mogli oprostiti grubu riječ. Vidite za mene je gruba riječ isto toliko ponizavajuca kao i samar. Ako je nisam zasluzila, zašto da mi neko govori grube rijeci i uvrede ALI ako jesam doprinjela da do njih dodju, onda ipak treba malo razmisliti.Opet kažem, nisam rekla svojoj prijateljici da je u redu samar, ali ipak smatram da prvi put treba oprostiti i preci preko njega, ali ako se opet ponovi, onda je to već druga prica.Izvinjavam se, ako se ponavljam, eto sa ovim sam zavrsila svoju diskusiju na ovoj temi. Diskutantima svako dobro i pozdrav!
LeaDiKaprio
(shumska)
01. novembar 2009. u 19.01
„ja doprinela da mi kaže grube reci”

E ovo ne mogu da proguram kroz moju masinu za razmišljanje, pa me ubi! Ako je do mene, to znači da ja mogu svakoga da izvedem iz takta. Imam set grubih reci (kao kuvar set nozeva) sa kojima mogu da izprovociram svakoga.

Da li je ovo tačno? Nije. Ima ljudi koje ne možeš izbaciti iz takta pa da svisnes pokusavajuci. Da li je do mene? Nije. Do njih je.

Zašto ja, na kraju krajeva, ne kažem svom muzu odvrtatne stvari kada me naljuti? Zato sto znam da se izreceno u usta ne vraca. Zato sto mi je do njega stalo i zašto sto znam da ću da ga povredim, ja znam da ruzna reč bode dublje nego mac.

Onaj ko verbalno maltretira druge ljude nešto od gore navedenog ili ne zna ili zna ali ga nije briga. Znaci nije do žene koja će ga isprovocirati nego do njega dokle će da ide fizicki i verbalno.

„Ne pogani coveka šta ulazi u usta nego šta iz njih izlazi”. Taman tako.
aglaja09
01. novembar 2009. u 20.52
Kakav bi to svijet bio kada bi za naše postupke i emocije mogli da krivimo ostale ljude i njihovo 'provociranje'? Pa onda niko ne bi bio odgovoran ni za šta? Ubistva i slično.

Razumijem kada neko kaže da je iznerviran, da je pod velikim stresom, da je nekada teško kontrolisati emocije, ali ne treba zaboraviti da su to NAšE emocije i nasa odgovornost.

Ne ide to 'ah, ja sam nju udario jer me ona izbacila iz takta', nego 'ja sam nju udario jer sam ja odlucio/naucen da je prihvatljivo nekoga udariti kada te iznervira'. To je neka razlika između nize i vise emotivne inteligencije; tj. kada smatras da su tvoj zivot i tvoje emocije ili pod kotrolom vanjskih sila ili pod tvojom licnom kotrolom.

Lično, vise volim da uzimam odgovornost za svoje postupke, pa makar oni bili uzasni, nego da prolazim kroz zivot kriveci druge za svoje jade.
Sosa-Lalina
(raspustaljka)
02. novembar 2009. u 01.56
Jako je teško preci preko uvreda pa ne razumem kako neko može preci preko samara. Mene moj nikad nije udario,a ne daj Boze da se i to još desilo. Verovatno ne bih stajala skrstenih ruku ma koliko me to sve onda kostalo. Sem toga, ne verujem da bih vise ni sekundu ostala pod istim krovom s njim. Ništa više ne bih pokusavala da 'spasim' (brak). Mada mislim da kad krenu maltertiranja..nema tu braka niti se tu ima šta vise spasiti.
Negde procitah kako je muž istukao ženu i dobar komentar..jednom nasilinik - uvek nasilnik. Sa takvim se može ocekivati samo los brak i veca maltretiranja i vise problema.
Mislim da samo nestabilni muskarci i slabici pribegavaju fizickom nasilju i verbalnom maltertiranju žene i dece.
ppajser
(korisnik vijagre)
02. novembar 2009. u 11.17
Clarice, naravno, granice su generalne i nemaju veze sa polom.
Svi imamo granice, i muškarci i žene, pa i životinje.
Čak i zec zna da ujede kad ga maltretiraš.
ahha
(nemam)
03. novembar 2009. u 02.09
Zvonimirka,
a sto nisi udarila svoga muza kada je zasluzio?
Kako si uspjela da se kontrolises?
Da ti odgovorim:zato što je fizicki jači od tebe.
Zašto muskarci i NE POKUSAVAJU da se suzdrže?-Zato sto su fizicki jači.
Samo to a ne nekakvvo sranje -ne mozedase obuzda.

eto toliko o pravdi i postenju.
Sosa-Lalina
(raspustaljka)
03. novembar 2009. u 17.46
U pravu si..muskarci koji su slabici ne obuzdavaju se pred zenom jer misle da su jači od nje (sto je i tačno). Ali iste te siledzije zato mirno stoje pred drugim muskarcem jer se boje da su slabiji od njega. U biti mislim da su takvi muskarci slabici i kukavice jer se junace samo pred ženama i to pred kojima mogu. Iako su slabije, žene koje su spremne bez razmišljanja potegnuti za bilo čim (tava, pegla, oklagija..šta joj se nadje pri ruci) i suprotstaviti takvom muskarcu..drže ga 'pod kontrolom' jer se isti boje.
Znam slučaj gde je muž stalno samarao i cuskao ženu i junacio se nad njom, a ona sve to trpela. Jednom joj je prekipelo pa ga je podobro mlatnula tavom po glavi (Boze sacuvaj mogla ga ubiti tava ona teska), da je zavrsio sa nekoliko savova na glavi. I od tad joj je muž rekao da treba da se 'civilizovano ponasaju„. Dva ludaka. Ali i dalje mislim da muskarci koji tuku žene su veliki slabici. ”
mir-ist
(dizajner)
03. novembar 2009. u 22.10
prica br.1: ona odrasla u patrijarhalnoj porodici otac strog veoma cenjen u shiroj okolini pa tako i od porodice, njen muž odrastao sa majkom malo slobodnijih shvacanja sklon provodima svih vrsta. Prije braka ne da se nisu poznavali već su se videli nekoliko puta, nikad nasamo i ne vise od pola do sat vremena. Na pitanje da li ga je volela ili zavolela, odgovara „nisam ja drolja”, ako je pitas zašto se uopste udala odgov or je „jer nema djevojackog sela”. Bracne obaveze ispunjava s gadjenjem i to pokazuje jer treba da se zna da ona nije drolja, on ima i drugih žena s kojima se provodi, ona se oseca ponizena, place, mrzi ga, kune svoju tuznu sudbinu. On pije pa ponekad „izubi kontrolu” pa udari, bude i krvi al se on posle kaje. Pitas nju što se nije razvela, a ona kaže da nije drolja a i kud će sa dvoje dece...Ona prica o svim ženama veoma loše kao sve su to drolje, retko koja je dobra, sve muce i iskoristavaju svoje muzeve, kupuju skupe stvari sebi i ništa ne rade, dok ona je (a je) odlicna domaćica, predivno kuva (ima i domaćinsku skolu) sije sebi i deci ponekad i drugima, strika, veze, plete, nikad nesedi skrstenih ruku.
prica br.2: njena cerka, upoznaje muskarca koji o zivotu porodici o svemu ima veoama slice poglede kao njena majka. Udaje se za njega jer on je taj pravi, cerka ga uz to i voli ali sram ju je da to pokaze jer ne bi voljela da on i drugi misle daje ona drolja. Da nebude iskoristac svoga muza kao žene koje majka nije cenila ona mu u svemu ugadja ali u isto vreme dobro pazi da ne bude „drolja” u spavacoj sobi,jer šta bi on o njoj mislio. On postaje sve nervozniji, posle dve god. kad dodje kuci posle posla strasno je nervozan, psuje najgadnije psovke iz ociju sevaju iskre, u početku psovke nisu upucene nikome ali takvo stanje traje po nekoliko sati, kao on je nervozan od „ludaka i kretena 's posla. U stvari on ima neku tamo koja udovoljava svim njegovim seksualnim prohtevima i zeljama a da on to i ne trazi, oseca se kriv kad dodje kuci jer ne želi da vara svoju ženu koju voli, a ona ko mrtva krpa, cuti dok on vice i psuje (da ga ne izaziva) i tako godinama on se ponekad izgubi i udari nekoliko puta u 12 godina, onda place izvinjava se udara svojom glavom o zid, psuje sebe i prica se zavrsi da on nije takav koji maltretira ženu ali a je ona izazvala - cime - cutanjem pokoravanjem jer kad je takva s njim sigurno bi bilo bilo skim takva, pocinje bolesna ljubomora u kojoj pate sve TROJE - treće je njihova cerka, koja sve slusa i vidi i živi u nenoramalnim uslovima. Posle 12 g. ona se osvesti i trajno ga napusti, jer ga je već nebrojeno puta napustala pa on dodje i moli i obecaje da će sve biti u redu da će se promeniti da ju voli da ne dozvoli da brak propadne zbog nekoih tamo gluposti, i ona se bezbroj puta na tu pricu hvatala i vracala.
Danas ona posle 2o godina nakon razvoda, misli da je i ona doprinela njegovoj nasilnosti, jer se nikad nije suprostavila jer nikad nije postavila uslove, jer nikad nije pokazala da i ona njega voli, jer sada zna da je njegova nasilnost proizasla iz njegove nesigurnosti u sebe zbog osecaja nize vrednosti a ljudi obično ponizavanjem drugih lece taj osecaj, er se tako osecaju iznad nekoga.
prica br.3: Njihova cerka, je danas srećno udata ima predivan brak jedino ima nekih trauma iz detinjstva koja se teško zaboravljaju.”
Markooo
(miner)
04. novembar 2009. u 10.29
Šta reci ...sve je OCITO ... ali ne i SVAKOME :

http://www.youtube.com/watch?v=udhqd2dub_A&feature=related
gorica
04. novembar 2009. u 11.00
Ja sam zivjela sa takvim muskarcem, srećom svega nekoliko godina dok se napokon nisam osvjestila i vratila samoj sebi.
Još dok smo se zabavljali tu je bilo par stvari koje su se totalno kosile sa mojim osnovnim ljudskim vrijednostima i koje sam ja, na zalost, pustila da prodju.
Onda je stiglo i dijete.
Sjecam se taj dan kad sam otisla od njega, drugi put je digao ruku na mene.
Ja sam plakala a onda je naše malo pitalo `zašto mama place` a on je rekao kako vise neće imati mamu.
A sto neko ovde spomenuo, ignorisanje mi je jako teško padalo.
Dodje kuci sa posla i cuti, danima ne prica. I uvjek sam bila ja ta koja prekine tu tisinu.
Kad udje u kucu raspoložen i meni dobro, kad dodje neraspolozen, ja ista takva.
Imala sam strah od njega i to sam mu i rekla. Mislim da on to recenicu zapravo nije nikada svario i shvatio njenu ozbiljnost.
U tom braku ja sam pocela da gubim sebe. Nisam mogla da se prepoznam.
Nesvjesno sam cinila stvari s kojima se ne slazem da bih ugodila njemu.
Postala sam neko skroz drugi.
Onda sam shvatila da to više ne ide ni cemu; da sto god ja uradim nije dovoljno dobro; da sam kriva za sve osim za vremensku prognozu valjda i koliko god mi bilo teško rasturiti familiju, znala sam da ili moram da ostanem i izgubim sebe u potpunosti ili da odem odatle.
Sve to vrijeme sam imala jako dobre dvije drugarice koje su bile moj razum i oci- ali dok sam covjek nešto ne odluci ne vrijedi govoriti.
Čak i nakon mog odlaska, mene je dugo morilo sto sam rasturila familiju (koja je imala ocigledno nezdrave osnove) i te dvije drugarice su uvijek bile glas razuma.
A onda jednoga dana sam pustila sve definitivno i vratila se samoj sebi.
Sama sa djetetom, snalazimo se dobro, kad dodjem kuci ne cekam nikoga (ovde mislim njega)
ko će da mi odredi kakav će mi biti ostatak dana.
Zivot je divan i ide dalje. Lekcija naucena.
ZadnjaGoga
(baratam sa pare)
04. novembar 2009. u 18.19
Svaka cast. Bez reci sam.
tamarra
06. novembar 2009. u 14.02
Dok čitam ovu temu jedva se suzdržavam da ne placem glasno, da ne ridam.. da se ne ugasim zauvijek. Verbalno zlostavljanje unistilo/unistava mi zivot. O tome se malo prica i piše. Puno čitam, pokusavam pomoći sebi ali tek nedavno na Internetu sam nasla uopce definicije toga strasnog devijantnog ponasanja.
Nakon oceve smrti u ranim adolescentskim godinama ostala sam sama s majkom koja je dobra žena, dobra majka ali me osakatila dozivotno. nikad nisam bila svjesna šta mi se u biti desava. Nikad se ne bi znalo kad će poludjeti. kad sam zaista bila kriva, sutjela je, a onda najednom zbog neke nevažne sitnice, npr. otvorenih vrata, krenule bi strasne psovke uz nepodnosljivo deranje. često i pred ljudima. Sram, bol, patnja..Izrasla sam u osobu sa potpuno unistenim samopuzdanjem, nesigurnu, nespretnu, povucenu .
Nekako sam uspjela otici od kuce. Krenula studirati. iako jedan od najboljih ucenika, talentirana za svoj poziv, na faksu potpuni fijasko. Nemam psihicke stabilnosti. Krenem, budem među najboljima i onda se desi nešto, poljulja mi sve i moje ionako krhko sampouzdanje se rusi, padam u depresiju, dobijem „fobiju'' od faksa, odustajem. Na radost mnogih koji se hrane tudjom mukom. Ionako je luda, zar ne vidi. kako je samo mislila da može zzavrsiti faks onakva neuravnotezena. prenesu mi nekad 'prijateljice'' komentare. Suvisno. i sama znam da je tako.
I najgore od svega. u tom mom očaju zbog neuspjeha na faksu, upoznam Njega.Svaki atom mog razuma govori mi da nije u redu, da bjezim. on me zove da ostavim sve i dodjem kod njega u inozemstvo. Ne znam kojim vragovima tjerana, u bunilu, pristajem. I, šta se desava, koja ironija. Tu sam, sama, ne znam jezik, nemam nikoga. On me verbalno zlostavlja, u afektu prijeti i fizickim. Svako malo u kuci se cuje: kako si smotana, seljanko,ni za šta si, ko će te takvu. to je kad je raspoložen. kad je ljut, sipa najgore uvrede, nabija mi na nos najstrasnije stvari koje sam mu povjerila o sebi, poput silovanja koje mi se dogodilo kad sam bila mladja .
ja vise nisam ja. Kao da neko drugi jede, dise, živi umjesto mene.
znam da sam dijelom sama kriva.
Uglavnom sam uvjerena da je ono sto kaže istina, da nikad ništa od mene. nemam snage da se borim. da mi neko donese pistolj u glavu, vjerovatno bih pustila da puca. da prerkine agoniju.
jednom sam pokusala samoubojstvo, tabletama. Ali nisam uzela dovoljno. podsvjesno neka glupa zelja da živim. kako dalje,kako”
bombica-1
(sanjalica)
06. novembar 2009. u 14.11
tamarra
Samo odlazak kod psihijatra i ništa drugo. Odlazak kod njega ne zato što si luda ili ko zna šta nego zato što je on jedini strucan za bilo kakvu pomoć.
rešenje, kako dalje, nećeš dobiti na internetu već u sebi samoj, ali samo ga možeš pronaći uz nekog kao sto je on.
Vredi pokusati, zivot može da bude lep i treba ga tako i iskoristiti.
Videces da može.
Puno sreće:)))
ahha
(nemam)
07. novembar 2009. u 22.35
Gorice želim ti svu sreću ovoga svijeta.
aglaja09
08. novembar 2009. u 17.29
draga Tamarra

Bas mi je zao što se nalazis u takvoj situaciji, i sto je ovakav problem prisutan u tvom zivotu već duže vrijeme. Niko, ama bas niko, ne zasluzuje da ga neko tretira na način na koji si ti bila tretirana i od strane majke i partnera. I zato mi je zapalo za oko to što kažeš da si djelimicno kriva. Niko nije kriv sto je žrtva zlostavljanja. To je jednosmjerna ulica i to je jedna od onih crno-bijelih situacija u kojoj ne bi ni trebalo biti povuceno pitanje odgovornosti od strane zlostavljanih. Niko ne tjera te ljude da te nazivaju pogrdnim imenima i to je odlika njihovog karaktera i apsolutno nema nikakve veze sa tobom.

Meni je drago sto si bar svjesna šta se desava i u cemu je problem. Sada, jedno je shvatiti sustinu problema a sasvim drugo učiniti nešto da se taj problem rijesi. Priroda zlostavljanja je da će doći do gubljenja samopouzdanja, i samim time je teze ista učiniti da se situacija popravi. Osim toga dodje i do stanja u kojem je covjek potpuno zbunjen, sam sebi stran i kao da živi u nekoj magli. Sve to otezava da se dodje do zeljenog cilja.

Napravila si najvazniji korak, tj. shvatila si šta je problem. Sledeći korak je obecanje samoj sebi da ćeš uraditi sve sto možeš da promjenis situaciju, i najvaznije od svega, shvatanje da za to treba vremena. I da će biti uspona i padova. Tako je kod svake promjene u ljudskom ponasanju i navikama. Treba vremena i truda, i strpljenja. Ja bih lično se povezala sa doktorom, psihologom. Tu ćeš dosta podrske dobiti i nekoga kome sve možeš u povjerenju reci. Onda raditi na finansijskoj strani i razvijanju prijateljstava. Nade ima, ljudi se mogu izvuci iz najtezih i najcrnjih situacija. Samo racunaj da treba vremena za sve.

Nadji nešto sto će te uvijek podsjecati ko si i šta si u sustini, minus sve sto ti se desilo. Znaci tvoja osnova, bit. Nešto kao hobi ili rutinu (ples, meditacija, odlazak u park), nešto sto je samo tvoje i nešto sto će te podsjecati da ides naprijed.

Nisi sama u ovom bolu i ima nade.
tamarra
09. novembar 2009. u 03.30
Hvala aglaja. Svaka riječ je pogodjena. Nadam se da ću i sama početi razmišljati na taj nacn. Znam da nema drugog spasa.
Da ne kukam vise o sebi,na temu zlostavljanja opcenito : ovdje sam vidjela zaista interesantne stvari, neke postove sam procitala u jednom dahu. Kod nas se jako malo govori o ovom vidu zlostavljanja. Dosta se prica o fizickom, to je dobro. Možda puzevim korakom i uspije se nešto promjeniti na tom polju na ovom nasem Balkanu. Ali, verbalno. Gotovo ništa. nebrojeno puta znala sam u prolazu cuti kako sef na konobara ili prodavacicu vice uz izraze : glupaco, konju, seljanko...Dosta puta i uz psovke majke...To je ovdje nazalost normalno. Ne znam kako stvari stoje vani. Ali, možemo samo zamisliti kako bi se radnik kod nas proveo da tuzi poslodavca.
Negdje sam procitala da ako ti neko 5-6 puta nešto ponovi, ti pocinjes vjerovati u to,ili barem sumnjati,iako si svjestan da se radi o laži. uzet ću banalan primjer, da ti je kosulja roze boje, a u biti je ljubicasta. Kakvu tek stetu nanosi visegodisnje ubijanje u pojam, u kuci ili radnom mjestu! Financijski aspekt dodatno pogorsava sve. Dosta žena nadje se u poziciji u kojoj sam i sama, nazalost. Ili povratak kuci, „starom” zlostavljacu ili ostanak s onim kojega si sam izabrao. treba skupiti snagu, započeti nadljudskom snagom od nule sve. Zaista se divim ljudima koji uspiju u tome.
Mexico
(Trust Nobody)
12. novembar 2009. u 19.12
Tamara ti ne treba da se divis tim ljudima ni da gledaš kako drugi uspevaju u tome.
Budi „TA”
Znam sad ćeš postaviti hiljadu pitanja ali kako kad ovo,kako kad ono,problemi,jaoo...i znam da nije lako, ali trebaš postaviti sebi jedan cilj u zivotu,krenuti ka njemu i svim silama nastojati ostvariti taj isti cilj gde ćeš jedan dan hodati uzdignute glave i prkositi svim dusmanima oko sebe.
Nema vece radosti i boljeg osecaja u zivotu kad se covek digne ,pa skoro iz mrtvih i postane neko kome se dive i gledaju sa postovanjem...veruj mi za ovo !!!
Prva stvar koju moras promeniti u svom zivotu je negativno razmišljanje.Razmišlja pozitivno i radi pozitivne stvari.Ako se nadjes u nekoj situaciji koja te tera da mislis o problemima odma istog trena reci u sebi STOP !!!.Onda izadji na svez zrak,prosetaj u nekom parku,pusti sebi neku muziku koju volis i koja te opusta,zapjevaj sama,radi šta bilo samo da odagnas loše misli iz svoje glave...
Pozzz i nek ti je sa srećom !!!
Sosa-Lalina
(raspustaljka)
14. novembar 2009. u 23.44
Zao mi je kad procitam kroz šta pojedine žene prolaze kad su u braku sa nasilnim partnerom, posto sam to, na zalost, i sama to iskusila. Draga Tamarra, veoma je bitno da si svesna situacije u kojoj se nalazis i da si svesna da to nije normalano. To je već mali pomak napred, da izadjes iz takve veze. Kad sam ja postala svesna koliko verbalno maltretiranje mog bivšeg muza mene psihicki unistava i rusi, pokusala sam naći izlaz iz te nocne more. Vise nije bilo ono..pa takve je on prirode već sam morala sama sebi da priznam sa kakvom osobom živim. U početku sam odbijala da razgovaram sa psihijatrom, da bih kasnije, uz uporno nagovaranje moje najbolje drugarice ipak razgovarala sa psihijatrom, njenim drugom iz srednje skole. Sad kad o tome razmišljam, mislim da mi je to veoma pomoglo. Ne pitaj me kako sam se tad osecala pred psihijatrom. Bilo me sramota, kao da sam ja nešto loše uradila. U početku mi se cinilo da je bez veze s njim uopste trositi vreme. Pa ništa mi nije rekao sto ja već nisam znala. Nakon par razgovora s njim tek tad sam se opustila i pocela da pricam o maltretiranjima kroz koja moja deca i ja prolazimo. Mada sam bila svesna da to nisu normalni uslovi za zivot ni za moju decu ni za mene, kao da mi je bilo potrebno da mi to neko potvrdi. Vremenom, živeci u uslovima verbalnog maltretiranja, povuces se u sebe i tako, zivotaris nekako.
Nije lako, potrebno je vremena ali je vredelo. Uspela sam izaci iz takvog braka. Prve dve godine, bilo mi je zaista teško. Kad vidim da su deca nesretna jer njihov otac ne ide s njima na utakmice, kad vidim sretne parove oko sebe, kad mene i decu pozovu u goste a tamo vidim parove sa decom kako dolaze...ali, sve je to vredelo. Nema toga sto bi nama troma zamenilo mir koji sad imamo. Živimo opusteno, bez napetosti i strepnje da će neko od nas nešto uraditi 'pogresno, naopako'. U nasem domu se opet cuje smeh, vidjamo se sa prijateljima, dolaze nam u goste i mi njima odlazimo na slave, rođendane,..
Tamarra, ne znam šta je teze, živeti u braku gde te partner verbalno maltretira ili izaci iz njega. Ali živeci u takvim uslovima ne možeš se nadati da će to proći Napustajuci takvu vezu možeš se nadati da će bol jednom prestati i da ćeš opet imati sređen zivot. Lepo je živeti ne slusajuci svaki dan da te neko naziva glupacom, idotom, nakazom...Razmisli šta želiš, pitaj sebe , zivot ti može biti tako lep. Uzmi svoj zivot u svoje ruke i idi napred..
xxy
(neradnik)
15. novembar 2009. u 20.43

taj oblik nasilja u braku ili porodicnoj zajednici nije ništa drugo nego MOBING. Ima razlicitih varijanti, ali je za svaki Mobing karakteristicno:
-da pocinje polagano, neprimijetno
-bira se žrtva (ako joj je stalo do braka ili radnog mjesta u firmi)

za mobing u braku su najcesce krivi patrijarhalni odnosi i vaspitanje, naivnost mobing žrtve, ucijenjenost mobing žrtve sa djecom, novcem, stanom...

„mobing žrtva u braku ne može postati osoba koja ima rednovne seksualne odnose van braka:))” Zašto?:)

na poslu isto tako ne možeš postati mobing žrtva ako u međuvremenu radis još na nekom mjestu

sadistama i psihopatama je normalno, da pronalaze žrtve i lijece svoje nastranosti
aglaja09
17. novembar 2009. u 18.18
Može da pomogne kada se zapisu svi mogući vidovi gubljenja slobode kroz koje prolaze žrtve bilo kakvog nasilja ili zlostavljanja. Dakle, zapisati svaki gubitak izbora, slobode i svako ogranicenje koje se pojavilo kao rezultat ove situacije. Naprimjer, bojim se da kažem, ili uradim to i to, da idem na to i to mjesto, da se družim sa odredjenim ljudima, itd. Da potrosim pare bez pitanja, da ne spremim veceru ili rucak svaki dan, ocistim kucu, da ga/nju pitam pitanje kad je neraspolozen/a. Milion malih sitnica. Ili se zapitati kako je moj zivot drugaciji sada u odnosu na zivot koji sam vodila/vodio prije zlostavljanja. Tek kada covjek shvati gdje je i kako izgubio slobodu, onda tek može da pocne da je vraca, dio po dio.

Pored ove liste važno je i zapisati razloge zašto zasluzujemo tu slobodu, i podjecati se na to svaki dan, a pogotovo u trenutcima kada smo depresivni i bez snage. Bez ovakvih ili sličnih pokusaja lako se ostaje u magli.
XXY
(neradnik)
18. novembar 2009. u 02.12

sve je dokumentovano, ali koga to interesuje?:))
srecica_su
(dipl.pravnik)
18. novembar 2009. u 05.59
Interesuje sve one žene i muskarce koje imaju problem ove vrste. Interesuje sve vas koji ovo čitate. Interesuje sve one koji se ukljucuju u ovu diskusiju. Interesuje sve one koji će se naći u ovakvoj situaciji, a da toga prvog momenta ne budu svesni.
tamarra
18. novembar 2009. u 07.07
Mexico, hvala. pocela sam plakati kad sam vidjela post. to je moj problem: ja cijeli zivot promatram ljude oko sebe, divim se onima koje smatram vrijednim toga, a uvijek mislim da ja NE MOGU nešto slično. čim se uspijem izvuci iz ove svoje nesretne veze i kaosa u kojem živim, počet ću ozbiljnu terapiju kod psihijatra. jer, ovakve ljude kao sto sam ja nastrani sado-idioti namirisu bilo gdje, na poslu, u skoli...nazalost bas svugdje. par puta sam razgovarala s momkom, rekla sam mu da se ne uklapam ovdje, da želim kuci. kao,normalno je reagirao. nemam još hrabrosti da idem sasvim direktno. sva cekam neki pogodan dan,a znam da moram skupiti hrabrost. oduzima mi elan i cinjenica da se nemam gdje vratiti, ne znam otkud krenuti ako se i uspijem bezbolno izvuci..ali, morat ću nekako.
sosa-lalina, ne znam jesam dobro napisala :). teško je i sam, a kamoli sa dvoje djece. zato : svaka cast!! pretpostavljam da nekad zaboli nedostatak muske figure, ali trebaš se ponositi sto si djeci omogućila stabilan, miran dom. to je najvrjednije sto majka može učiniti za svoju djecu na ovom svijetu.
Mexico
(Trust Nobody)
18. novembar 2009. u 18.53
Želim ti sve najbolje i samo kako nasa narodna izreka kaže„U se i u svoje kljuse”

XXY
(neradnik)
19. novembar 2009. u 21.09

http://www.youtube.com/watch?v=4VPoBqwX4Xo
Komentar Zapamti ovu temu!