Serbian Cafe

Koliko ćeš živeti ili - „baka hipoteza”

Kako su žene evolucijom uspele da se izbore da žive mnogo duže od svojih „reproduktivnih godina”? To je misterija o kojoj ne prestaju naučne rasprave. Sada postoji novi dokaz koji podržava takozvanu „baka hipotezu” - da bake igrom prirode čine izvesnu „investiciju” u svoje unuke i tako štite gene koje dele s potomcima.

Naučni tim genetičarke Lesli Knap sa Univerziteta Kembridž smatra da, ako je hipoteza tačna, onda koliko će baka gena „investirati” u svoje unuke trebalo bi da zavisi od količine gena koji su im zajednički. Zato su naučnici okupljeni oko Lesli Knap otkrili način da to provere.

Zbog načina na koji se X hromozomi prenose, bake dele podjednaku količinu DNK sa kćerima i sinovima svojih ćerki, ali i manju proporciju DNK sa sinovima svojih sinova nego sa njihovim ćerkama.

Zato su naučnici zaključili da bake, najverovatnije, „investiraju” manje gena u mušku unučad nego u žensku što, s druge strane, možda ima sasvim merljive efekte na životni vek.

Naučni tim profesorke Knap istražio je istorijske podatke iz sedam država, uključujući Englesku, Japan i Etiopiju - od 17. veka do danas. „Jednostavno smo želeli da testiramo da li su efekti imali neke veze sa kulturom i načinom života” - izjavila je Knapova naučnom časopisu Nju sajentist.

Kad je reč o deci koja su živela u istom selu ali i u istoj kući ili stanu sa bakama, istraživači su registrovali da li je baka bila po ocu ili po majci i u kom uzrastu su deca umirala.

Istraživači su sasvim pouzdano otkrili da su u svih sedam zemalja, muškarci umirali ranije - ako su odgajani uz bake po ocu a ne uz bake po majci.

To, međutim, nije važilo kad je reč o devojčicama. Pokazalo se da se bake mogu razlikovati u stepenu „investiranja” u unuke i kroz njihovo hranjenje, obezbeđivanje potrebnih namirnica, ali i kroz podučavanje - zaključila je profesorka Knap.

Geni koji se nalaze u X hromozomu čine samo osam odsto naših gena - zbog toga i nisu jedini za čiju su zaštitu zainteresovane bake. Ipak, Knapova je ukazala da „X nosi gene za koje se zna da su odlučujući faktor u određivanju plodnosti i inteligencije jer su izuzetno važni za buduću reproduktivnu uspešnost”.

Pre nego što unuci eventualno počnu da popreko gledaju na očevu majku pa ih neretko i vređaju, to ne znači da bake s manje ljubavi misle na njih. Jer, ne postoje dokazi da bake po ocu iskazuju posebnu naklonost i ljubav prema sinovljevim ćerkama - primetila je profesorka Knap.

Čeril Džejmison, profesorka sociologije na Univerzitetu Blumington, u američkoj državi Indijani, istraživanje je nazvala „fascinantnim”. Ona je takođe naglasila da su geni X hromozoma samo „neki od mnogo faktora koji određuju bakino ponašanje pre unucima”.

Pritom, uverena je ona, „kultura i okruženje, kao i geni pronađeni u drugim hromozomima, takođe igraju značajnu ulogu”. (FoNet)