Jesen je opasna za astmatičare

nebojsa - 2009-10-20 04:19 AM

Jesen je uveliko počela, a sa njom i sezona bolesti disajnih organa. Posebne probleme stvara bronhijalna astma zbog toga što u jesen cvetaju korovi koji izazivaju alergijsku reakciju kod bolesnika.

Bronhijalna astma je hronična zapaljenska bolest praćena spazmom (sužavanjem), oticanjem bronhija i stvaranjem velike količine sluzi u njima. Najčešće se sreće alergijska i infektivno-alergijska astma. Alergijska bronhijalna astma se odlikuje iznenadnim napadima gušenja, koji nastaju kao posledica preosetljivosti na činioce iz spoljašnje sredine (alergene), koji udisanjem dospevaju u bronhije. To su najčešće kućna prašina, polen, perje, životinjske dlake i duvanski dim. Infektivno-alergijsku astmu odlikuju napadi gušenja izazvani hroničnim upalnim procesima bronhija i pluća. I taj tip astme se pogoršava u jesen jer su respiratorne infekcije česte.

Prvi simptomi

- Kašalj koji počinje posle ili za vreme kontakta s alergenom. Često astmatičaru pocrvene oči, curi mu nos, a koža oko očiju je crvena i otečena.

- Škripanje u bronhijama, isprekidano disanje praćeno sviranjem u grudima, poznatije kao „vizing”.

- Osećaj pritiska u grudima.

- Napadi gušenja i otežanog disanja.

Bez obzira na vrstu astme, pacijentima veoma smeta povišena vlaga u vazduhu „koji kao da stoji”. Stoga se potrudite da u stanu bude suvo i toplo, ali nipošto vruće i obavezno provetravajte prostorije. Za astmatičara je takođe važno da mu noge budu tople i da ne bude u mokroj obući.

Da li je bolest nasledna

Ukoliko majka pati od alergije, sklonost deteta iznosi 50-60 odsto, a ukoliko takve tegobe ima otac, dete će ih imati u 30 odsto slučajeva. Ukoliko oba roditelja pate od alergije, verovatnoća da će se kod njihovih potomaka razviti alergijske reakcije iznosi 70-80 odsto.

Najveći neprijatelji astmatičara:

- kućna prašina (u dušecima, tepisima, nameštaju...)

- dlake ili pljuvačka kućnih ljubimaca

- izlučevine bubašvaba

- polen drveća, trava i korova

- duvanski dim

- jaka hemijska sredstva (recimo kućna hemija)

- emocionalni stres ili fizički napor.

Roditelji često pitaju lekare da li pušenje utiče na astmu. Neka istraživanja su pokazala da ukoliko majka puši u trudnoći, sklonost deteta da oboli od astme iznosi čak 90 odsto. Ukoliko je otac pušač, mališan će imati sklonost ka disajnim alergijama u 30-40 odsto slučajeva. Roditelji moraju da znaju da u kući gde boravi dete sklono alergijama ne sme da se puši čak ni onda kad ne postoje simptomi bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza

- Rendgen pluća

- Funkcionalno ispitivanje pluća (spirometrija)

- Kožne alergijske probe

- Analiza krvi i utvrđivanje razvoja antitela na razne alergene

- Analiza krvi na imunoglobulin E, takozvani igE, koji lekaru daje opštu alergijsku sliku našeg organizma

Bilo kako bilo, svaki astmatičar mora da dobije odgovarajuće lekove i nauči kako sebi da pomogne u kritičnim trenucima. Bitno je da pacijent dobije precizan plan lečenja kako u periodu akutnog stanja, tako i u vreme kada se bolest povlači. U slučaju čestih napada astme, treba ići kog alergologa svaka tri meseca. (Blic)