Serbian Cafe

Кинематографија краде од књижевности

Гости Београдског сајма књига, грчки писци и сценаристи Никос Панајотопулос и Алексис Стаматис оценили су да кинематографија у великој мери поткрада књижевност и при томе узима само најдраматичније делове, док суштину занемарује, што за последицу има лоше филмове.

Говорећи на тему „Књига и филм” Панајотопулос је скренуо пажњу на занимљиву поруку која пише на вратима Би-Би-сијевог студија у којој директор каже службенику да пре него што почне да снима филм заснован на роману, прво мора тај роман да баци кроз прозор.

Овим примером грчки аутор је желео да илуструје једини начин да се књига преведе на језик филма, при чему он поређење књиге и филма доживљава као однос медицине и кулинарства, међу којима постоји само једна веза - оба одржавају човека у животу.

Стаматис се слаже да кинематографија поткрада књижевност у погледу теме и технике, али при томе примећује да постоје ретки случајеви када су „у књигама са постмедерном логиком позајмљени неки елементи кинематографског приповедања”.

Аутор романа „Бар Флобер”, који је недавно код нас објавила издавачка кућа „Архипелаг”, а по којој је написао и сценарио, каже да су сценарио и књига, базирани на истој теми, две потпуно другачије форме.

„Сценарио је прича која се пише сликама, док је књига прича која се исписује речима”, додао је он.

„Тешко је књигу претворити у филм, имао сам утисак да издвајајући кључне мотиве, убијам своје чедо”, објаснио је своје искуство Стаматис и додао да није ни чудо што су филмови лоши, јер адаптација 400 страна за филмско платно није нимало лак посао.

Стаматис је похвалио филмске адаптације Стенлија Кјубрика, који бира различите жанрове и књиге, док је Панајотопулос оценио да је филм „Читач” Стивена Дардлија „за ђубре” за разлику од истоимене књиге Бернхарда Шлинке која је „одлична”.

У разговору на штанду Грчке учествовао је и српски редитељ Никита Миливојевић, који је са становишта првенствено позоришног редитеља, рекао да је за њега најважније да изабере књигу која одржава његов тренутни поглед на свет и интересовање, а писац тада постаје његова продужена рука.

Он је рекао да му често пребацују како при адаптацији романа потпуно измени само књижевно дело, чиме је потврдио став својих саговорника да једини начин да се од романа направи филм јесте да се та иста књига „баци кроз прозор”. (Танјуг)