Serbian Cafe

Бебин говор тела

Има ли лепшег осећаја од држања у наручју тек рођеног детета? Међутим, ретко када се запитамо колико наше бављење дететом у том најранијем узрасту има утицаја на развој његових чула и психомоторни развој у целини?

Још у мајчином стомаку дете је способно да прима и обрађује надражаје из спољашње средине. Кретање мајке, контакт са зидовима материце, сисање палца, светлост и звуци... неки су од стимулуса који у том периоду утичу на формирање и обликовање централног нервног система.

А касније? Није потребно да будете професионално квалификовани да бисте открили како се развија ваше дете. Посматрајте вашу бебу и бавите се њоме.

Пробајте да додирујете бебин образ. Она ће рефлексно да окреће главицу према вашој руци. Тај рефлекс је природан, прилагођујући (адаптивни) одговор, који помаже детету у тражењу хране.

Ставите играчку или прст на бебин длан. Аутоматски ћете изазвати чврсто затварање њене шаке. То је, такође, рефлексна активност, која помаже детету да се ухвати за нешто, како не би пало. Иначе, новорођенче не може да отвори шаку и испружи прсте, па његове шачице углавном остају затворене у првим месецима живота.

Новорођенче показује и одговор на дејство гравитације. Информација о промени положаја главе у односу на труп долази преко унутрашњег уха.

Због тога, ако се положај главе нагло промени, на пример, када глава пада уназад, долази до реакције целог тела. Дете нагло шири руке и ноге, а потом их скупља, као да би желело да се за нешто ухвати. То је у медицини познато као Моро рефлекс - у ствари је еволутивни рефлекс који виђамо и код животиња, а неопходан је за опстанак.

Када дете држимо на рамену, приметићемо како покушава на кратко да подигне главу. И ово се дешава под утицајем гравитације, која делује на одређене делове нервног система, а они шаљу информацију мишићима врата да подигну главу.

Временом се ови адаптивни одговори развијају, па ће дете моћи да одигне главу од подлоге, а насупрот гравитацији - када га поставите да лежи на стомаку.

Свака мајка брзо научи да држање и љуљање детета помаже да се оно смири. Ритмични покрети љуљања такође имају веома важну улогу у организацији и сазревању централног нервног система.

Зато је и додир који мајка остварује са дететом веома важан чинилац за сазревање његовог централног нервног система и успостављање везе између маме и бебе, пише сајт Yumama.

Једномесечно дете не успева да диференцира компликоване облике или контрасте боја, али ипак препознаје лице мајке и осталих важних особа у његовом животу. Приметићете како усмерава пажњу када види покрете људи или играчака, и труди се да их прати - најпре очима, а потом и покретима главе.

На звук звечке или људског гласа, једномесечно дете ће најпре одговорити „смиривањем” моторике, а потом и окретањем главе према извору звука.

Рођењем су развијена и чула укуса и мириса - имају веома важну улогу у току првог месеца. Сисање је адаптивни одговор, повезан са овим чулима, и код детета је развијен по рођењу.

Значи, у току првог месеца дете већ развија велики број различитих адаптивних одговора. Многи од њих се изграђују још интраутерино, а по рођењу их дете развија као осећај за гравитацију, покрет и додир.

Све ово је важно знати јер нам дете у том најранијем периоду говори телом, покретима, па је од великог значаја да умемо да тумачимо тај говор тела. Оне стимулације које умирују дете и чине га срећним су добра база за развој чула, као и сопствене телесне шеме.

Функције се развијају по одређеном редоследу. Код неке деце ће то бити брже, код неке спорије, али углавном ће пратити типичне параметре. Због тога није потребно да будете професионално квалификовани да бисте открили како се код детета развијају ови процеси.

Посматрајте малишана у спонтаним активностима, али посматрајте и његове вршњаке. Уочите сличности и разлике. (Мондо)